Sušenje kestena karakteristično je pre svega za područje Italije i Švajcarske. Mnogi poljoprivrednici suše kestenje kako bi mogli da ga koriste tokom čitave zime. Kesten se obično priprema i skladišti, jer tokom zime nema dovoljno zdravih i hranljivih namirnica, pa je kesten idealan za ishranu.
Možda vas zanima
Hranljivi plod kestena sadrži preko 60% skroba, šećera 17% i belančevina do 10%, pa ga često, u kombinaciji sa jabukom ili južnim voćem, koriste osobe koje imaju problema sa gastritisom. Kesten je jedino orašasto voće koje ima vitamin C. Osim toga, kesten je bogat mineralima kalijuma i fosfora, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.
Balkanski lepotan – kesten!
Iako obiluje zdravim sastojcima, suvi kesten ima dvostruko više skroba nego što ga ima krompir. Zato ga često koriste u obliku brašna, zbog čega je u Aziji dobio nadimak „Stablo hleba“. Zajedno sa orahom i bademom, kesten je u grupi zdravih namirnica koje ne sadrže gluten. Ukoliko se zdravo hranite, potrebno je znati da u 100 grama sirovog kestena ima svega 200 kalorija.
Sam proces odvija se u manjoj prostoriji, koja po svom obliku i strukturi dosta podseća na naše sušare za meso. Za ceo proces potrebno je malo žara i mreža od pruća na kojoj će kestenje stajati iznad vatre. Najbolji efekti se postižu kada se toplota i dim kanališu.
Mlevenjem suvog kestena dobija se brašno od kojeg se pravi ukusan hleb.
Upotreba kestena u Srbiji
U Srbiji se plod divljeg kestena tradicionalno sakuplja kako bi se sprečilo nastanjivanje moljaca. Na kestenu se probuše tri rupe na žilavoj ljusci, a potom se rasporede po policama ormana među vunenu odeću.
Interesantno je i dejstvo uljanog preparata od cveta divljeg kestena za sanaciju opekotina od sunčanja, protiv pega na licu i protiv dijareje, kao i za jačanje organizma.
Komentari