Sneg u aprilu najviše štete naneo je bobičastom i jagodičastom voću, odnosno malinama i jagodama, objašnjava direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, Žarko Galetin. Pored njih, na ovakve vremenske prilike veoma su osetljive i trešnje i kajsije.
„U predelima gde kasni vegetacija, gde je sada počelo cvetanje, tu će šteta biti manja, dok u onim ravničarskim predelima gde je ranije počela vegetacija, šteta će biti veća. U ovom trenutku ne može se znati kolika je ukupna šteta”, rekao je Galetin.
Možda vas zanima
On je pojasnio da će veliki problem i još veća šteta biti ukoliko dođe do mraza i on potraje nekoliko dana. Galetin ipak veruje da će malina biti dovoljno da se podmire potrebe srpskog tržišta, ali i da se izveze.
„Verujem da će biti maline za izvoz jer se suočavamo i sa velikim zalihama od prošle godine. Količine neće biti kao prošle godine, ali biće ih dovoljno”, smatra on. Na pitanje da li će smanjen prinos voća uticati na cene na pijacama, on je rekao da pijaca odmah odreaguje, te da može doći do povećanja cena.
„Očekivani manji rod ovog voća može da ima za implikaciju povećanje cena, ali na svetskom tržištu, tu se moramo uskladiti sa svetskim cenama”, naglasio je Galetin. Govoreći o pomoći države, on je rekao da za početak treba da se uradi precizna procena štete i da država može da subvencioniše osiguranja useva, da participira u delu troškova.
Najvažnije je, nastavlja on, da država stimuliše one mere zaštite koje deluju kao preventiva, kao što su protivgradne mreže, sistemi za orošavanje.
Da su hladnoća, sneg i mraz oštetili sve vrste jagodičastog i drvenastog voća, potvrdio je i direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Milan Lukić. On je dodao da će stepen oštećenja moći da se proceni tek za sedam do deset dana. Sneg je najviše oštetio maline, a mraz je najviše oštetio jagode i kajsije.
Lukić je istakao da je sneg naneo najveće štete zasadima maline, naročito u nižim predelima gde je vegetacija ranije počela.
„Veće štete sneg je naneo i zasadima maline koje su dobro negovane, jer su njihove grančice dostigle dužinu od 30 do 35 centimetara, tako da su se lakše lomile pod snegom. Zasadi maline koji su na većim nadmorskim visinama i koji su slabije negovani manje su oštećeni”, rekao je Lukić.
On je ocenio da je teško sada govoriti o tačnom procentu oštećenja na malinama. „Oštećenja na malinama nisu mala, ali nisu ni tako zabrinjavajuća kako to izgleda na prvi pogled”, rekao je Lukić.
Izvor: Tanjug, Beta
Komentari