Stenlej je izuzetno pouzdana i izdržljiva sorta šljive. Obilno rađa i ima kvalitetan plod. Evo kakve uslove uzgoja traži.

Stenlej je živahna voćna vrsti poreklom iz SAD-a, čija je krošnja odevena u eliptične, sitno nazubljene, svetlo zelene listove.

Iako je dosta otporna na niske temperature, osetljiva je na kasne prolećne mrazeve, jer sredinom proleća počinje da se kiti mirisnim belim cvetovima sa pet latica, praveći spektakularan prizor.

U prvim godinama nakon sadnje, stenlej ima bujan rast i jako brzo dostiže punu rodnost. Reč je o voćnoj vrsti koja se samooprašuje, ali se preporučuje da ima oprašivače kako bi dala bolji rod.

Stenlej najbolje raste i razvija se na dobro osunčanim pozicijama, srednje vlažnim i dobro dreniranim zemljištima. Svoje plodove počinje da daje u 3-4 vegetacijskoj sezoni.

Ova voćna vrsta zahteva oko 800 sati hladnog vremena, odnosno temperaturu ispod 7 stepeni tokom zime, kako bi se pupoljci otvorili na proleće.

Jako je važno da mlada sadnica formira oblik krošnje sa otvorenim centrom, kako bi sve grane uvek imale dovoljno svetla i protok vazduha. U tome joj možete pomoći orezivanjem.

Stenlej sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Plodovi su krupni, tamnoplave boje, sa zelenkasto-žutim mesom. Sočne, slatke i ukusne šljive nude bogat ukus i savršene su za konzumaciju u svežem stanju.

Koštica se lako odvaja od mesa, te je odlična za spremanje raznih slatkih poslastica, kao što su slatka i džemovi. Odlična je za sušenje, a od nje se može napraviti i rakija.

Što se tiče orezivanja tokom njenog života, stenlej zahteva minimalno orezivanje koje bi trebalo obaviti nakon cvetanja, kada drvo još uvek nema lišće. Tokom zrelog doba biljke, orezuje se uglavnom kako bi se pustila svetlost u središte krošnje i kako bi se podstakao novi rast za sledeću godinu.

Svake godine uklanja se oko 20% novog rasta kako bi se drvo podmladilo i kontrolisalo širenje krošnje.

Izvor: Gardenia