Nekada je zima u srpskim domaćinstvima bila nezamisliva bez dobro poznatog mirisa kolačare, kožare, budimke… Ovih jabuka, koje su izobilno rađale, bilo je u svakom ovdašnjem voćnjaku, ali su ih vremenom potisnule nove sorte. Danas se tek po neko stablo starih sorti može naći na okućnicama, a među retkim čuvarima ovog blaga u valjevskom kraju je porodica Tanasković iz Gornje Bukovice, čiji voćnjak broji 600 stabala starih autohotnih sorata jabuka.
Od nekih 15 hektara, koliko obrađuju, na površini od dva hektara gaje povrće, dok su nepuna tri hektara pod voćem. Darko Tanasković priča da šljiva rađa na hektar i po, a da je hektar zauzelo 700 stabala jabuka od čega 600 starih sorata – budimka, kolačara i kožara, a od novijih tu su ajdared, delišes, greni smit.
Možda vas zanima...
”Za gajenje starih autohtonih sorata opredelili smo se pretežno zbog zaštite, jer se trudimo se da što manje primenjujemo hemijske preparate. Do sada smo uradili tri prskanja, još jedno i to je to, nije ih potrebno tretirati više puta kao nove sorte. Po kvalititu ne mogu se porediti sa drugim jabukama, dosta su ukusnije. Mi volimo njihov ukus, kada imamo ove jabuke deca neće druge da jedu”, navodi Tanasković.
2 stare sorte jabuka koje su skroz OTPORNE na BOLESTI i ŠTETOČINE
Zasad je star 14 godina i u narednih pola veka redovno će donositi plodove, te ne planiraju proširenje. Prošle godine ubrali su između 35 i 40 tona jabuka, 15 tona prodali su kao konzumnu, a ostalo je otišlo za rakiju jer je bilo dosta padalica.
Ovog proleća, kada su stabla bila u punom cvetu, aprilski mraz je ostavio velike posledice, te očekuju svega pet tona. Veći deo roda prodaju na pijaci u Valjevu, deo ode i na beogradsko tržište. Imaju kupce iz Beograda, Šapca, Petrovca koji dolaze na kućni prag, te uzimaju samo određenu sortu jabuke.
Bolja cena na pijaci za autohtone sorte jabuka
”Prošlu godinu smo sa starim sortama završili sa prosečnom cenom od 120 dinara za kilogram, za razliku od ovih drugih sorti koje su bile od 30 do 50 dinara. Mi smo zadovoljni sa tom cenom, ne treba biti baksuz. Druge sorte smo više dali za rakiju. Nema smisla brati nešto što ne ide na tržištu, a ovo što se prodaje da propada.
U izgradnji je hladnjača i na taj način želimo da proširimo proizvodnju, jer samo tako možemo da imamo jabuke na lageru duži vremenski period. Kapacitet hladnjače je oko 10 tona i koristićemo je pretežno za skladištenje jabuke koja treba duže da stoji, dok ćemo ostale sorte koje izlaze do nove godine lagerovati kao do sada”, kaže Darko Tanasković.
Milivoj Timotić, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu objašnjava da su autohtone sorte voća otpornije na bolesti, zahtevaju manju zaštitu, te se mogu gajiti i u organskoj proizvodnji.
Zbog idealnog odnosa šećera i kiselina pogodne su za proizvodnju koncentrata, džemova, sokova. Po njegovim rečima, stabla u zasadu Tanaskovića kalameljena su na srednje bujnijoj podlozi koja je pogodnija za suvo voćarenje bez navodnjavanja, ranije prorode, i daju od 40 do 80 tona po hektaru kvalitetnih plodova.
”Gledali smo da uklopimo voćarstvo i povrtarstvo, da imamo konstantno robu za pijacu, te da nam jabuka završi sezonu. Nas sedmoro radi iz domaćinstva, i zadovoljni smo, uspeli smo da to sve povežemo.
Prošla godina za povrće je bila solidna, imali smo problema sa poplavama pa se to nije moglo nadoknaditi lako. Što se tiče cena povrća bile su dobre prošle godine, a ove godine nisam siguran šta će biti. Najveći problem je uvoz , cene su očajne, sad kada treba tikvicu da dajemo i da ide na veliko 50 dinara kilogram ona je 25 – 30 dinara. Znači da je duplo cena otišla na dole. Šta ćemo izvući to niko ne zna – kaže Tanasković.
Naš sagovornik je mišljenja da budućnosti u poljoprivredi nema, te da, kako kaže, selo apsolutno ne zanima nikoga.
”Selo se pogasilo, a samo koliko je uloženo u zgrade, parcele čišćene, o njima ljudi vodili računa a sada je otišlo sve. Moglo bi na selu da se živi lepo, kada bi iole bila lepa cena proizvoda. Biće možda dobro za lov i turizam pošto nam se pojavljuje dosta divljači koja pravi probleme”, smatra Darko Tanasković.
Komentari