Nekada JEDINA šljiva na našim prostorima, koju su po površinama i prinosima uveliko pretekle druge sorte, ,,moravka” ipak još uvek nije otišla u ,,penziju”. U pojedinim selima u Srbiji ima je na okućnicama, a procenjuje se da je voćari u topličkom kraju gaje na oko stotinak hektara.
Goran Andrić iz Berilja kod Prokuplja voće gaji na površini od oko dva i po hektara, od čega šljivu na 70 ari. Nije puno eksperimentisao sa sortama, te u njegovom šljiviku ,,moravka” jedina rađa. Pored dva šljivika starih nešto više od dve decenije, pre dve godine zasadio je još 140 stabala.
Možda će vas zanimati
,,Moj deda po majci je imao dosta starih autohotnih sorti šljiva ,belicu’, ,crnu šlljivu’, ,crvenicu’. Na nekih četiri i po ara gajio je i ,moravku’, i kada je godina dobra bivalo je po desetak kazana rakije, što dođe oko 1.200 kilograma šljiva. Ja sam je posadio kod mene u selu gde je zemljište po kvalitetu šesta klasa, jer bilo šta drugo da sejem ili sadim bili bi mali prinosi, ne bi se isplatilo”, priča Goran.
Stare sorte zahtevaju i manje nege. Čim je manje prskanja hemijskim sredstvima to je voće zdravije, kaže naš sagovornik, i dodaje da on svoje zasade štiti krečom, plavim kamenom, sumporom, uz dodatak soli i sistemina kako bi stabla ,okupao’ da budu bela.
,,Pokazalo se da izreka ,ko seno kosi, rakiju prosi’ u mom slučaju nije tačna. Jedno dve godine sam voćnjak sâm obrađivao a nakon toga sam zalivadio. Ukoliko je godina dobra biće i šljiva. Nema pravila, jedne godine sam ubrao osam tona, sledeće pet. Ja sam zadovoljan koliko god da rodi. Prošle godine sam imao oko 4.000 kilograma ploda”, kaže Andrić.
Pored šljive, Andrić gaji i oblačinsku višnju i krušku karamanku. Sav rod ,moravke’ završi u rakiji, koja mu je pre dve godine na nadmetanju rakijaša u Pančevu u kategoriji mladih rakija, starosti do tri godine, donela zlatno odličje. Prošle godine treća nagrada za rakiju od kruške.
,,Prilikom pečenja rakije koštice ne odvajam od ploda. Kada nakon 21 dana komina bude spremna ili kada se na vrhu kace skupi ,pogača’ odnosno napravi luft između kace i dela koji se odvaja, taj deo očistim dok se ne pojavi ljubičasti sloj. Sve to promešam i sipam u kazan. Koštice koje su ostale na dnu kace njih bacam. Samo ono što sa ,čorbom’ prođe to pečem i to bude kvalitetno. Prvu slabu rakiju ili patoku, koja ima 10 do 12 gradi, odvajam i kada radim prepek prvi litar bacim. Kada sa lule krene rakija jačine 20 gradi ostavim sa strane jer je to ,srce’ rakije. Ta zbirna rakija bi trebala da bude negde oko 67, 5 stepeni”, objašnjava Andrić proces pečenja rakije.
Nakon toga, od destilata koji je slabije jačine, radi prepek koji jedno vreme odležava u buretu uz povremeno razblaživanje, po dva grada svake druge nedelje kako bi se dovela do željene jačine.
,,U mom kraju pijemo rakiju jačine 20 do 22 grada. Više volimo da kada popijemo ona sklizne do stomaka i kada se vrati ona toplota, to je ono pravo. Ispod toga za ovo područje je slaba rakija”, kaže Goran Andrić.
Tekst: Dejan Davidović
Fotografije: Goran Andrić
Komentari