Pre 9 godina, kada je cena jagoda bila najbolja, u Gredetinu je osnovano udruženje jagodara od 25 članova. Oni su dnevno isporučivali oko 10 tona jagoda, a godišnje i po nekoliko stotina. Danas, na žalost, u Gredetinu nema ni 10 hektara pod jagodama. Naša ekipa posetila je taj kraj i saznala da su mnogi voćari odustali od jagoda isključivo zbog veoma loše cene.
U selu Gredetin, nedaleko od Aleksinca, pre destak godina bilo je gotovo 80 hektara pod jagodama. Ono i susedna sela Krušje, Kamenica i Loznac bila su širom Srbije poznata po lepim i velikim zasadima i veoma ukusnim jagodama.
Danas, na žalost, u Gredetinu nema ni deset hektara pod jagodama. Zato je naša ekipa posetila jednog od najvećih proizvođača iz ovog kraja, koji poslednje 2 godine na oko 70 ari gaji holandsku sortu zenga zenganu i saznala da su mnogi voćari odustali od jagoda isključivo zbog veoma loše cene.
Možda vas zanima
Realna cena, s obzirom na to kakav je standard, mislim da ne treba da bude manja od 100 ili 120 dinara.
Ljubomir Petrović, voćar is Krušja, kaže: “To je industrijska jagoda za preradu, koja je i najbolja jagoda za tu vrstu prerade, za sokove, za sve vrste prerade“.
Zadovoljni ste sortom, a cenom?
“Cenom nikako nismo zadovoljni. I prošla godina je bila loša, ali ova je još gora. Cena nije menjana, 60 dinara, od početka do kraja. Nisu hteli da povećaju cenu, to su se verovatno hladnjačari dogovorili i mi tu ništa ne možemo da učinimo” .
Pre samo dve godine, cena jagoda u ovom kraju bila je čak duplo viša. Tada je bilo desetak otkupnih stanica i bar polovina porodica u ovom kraju živela je od jagoda. Mnogi su promenili i sortiment i probali da boljim rodom postignu veću isplativost ovog posla. Međutim, iako na Ljubomirovom imanju jagode rode i do kilogram po sadnici, on kaže da je i više nego razočaran.
Koja je prema Vašem mišljenju realna cena ove godine da biste i Vi imali korist od rada i truda koji ulažete?
“Realna cena, s obzirom na to kakav je standard, mislim da ne treba da bude manja od 100 ili 120 dinara. Tako bi trebalo da bude.”
Pre 9 godina, kada je i cena bila najbolja, u Gredetinu je osnovano i udruženje ovih voćara od čak 25 članova. Oni su dnevno isporučivali bar po 10 tona jagoda, a godišnje i po nekoliko stotina tona. Trinaestoro voćara osnovali su i zadrugu, preko koje su lakše dolazili do kvalitetnog sadnog materijala i prateće opreme za gajenje jagoda. Čak su dobili i hladnjaču, koja na žalost, nema nikakvu namenu i još čeka svoje stalno mesto i funkciju.
Da li možete ove godine možda nešto da uradite, da zaštitite vaše zadrugare i članove udruženja?
Miodrag Stevanović, voćar iz Gredetina, kaže: “Jako smo slabi finansijski kao udruženje. Imali smo želju da stvorimo jednu malu dobru zadrugu, ali mi nemamo nikakvu pomoć, čak ni od opštine, da nas u tome podrži i pomogne nam”.
“Opština je mogla da nam ponudi neki objekat ili finansijski da nas pomogne da hladnjaču postavimo na neutralno mesto, na naše mesto i da možda danas funkcioniše. Onda bi mogli da stavimo jagode u hladnjaču i da čekamo cenu i nađemo dobrog kupca.”
Meštani u ovom selu kažu da mnogi među njima planiraju da na jesen čak potpuno uzoru svoje zasade jagoda. Iako smo se složili da bi to zaista bila šteta, retki su oni koji mogu da priušte sebi da se i sledeće godine bave ovim poslom.
Imali smo želju da stvorimo jednu malu dobru zadrugu, ali mi nemamo nikakvu pomoć, čak ni od opštine…
Zato bi država i nadležne institucije trebalo da što pre obrate pažnju na ovakve poljoprivrednike, koji imaju i uslove, iskustvo, želju i potencijal, jer je u njima budućnost jagoda na jugoistoku Srbije. Naravno, i proizvođači sami treba da se bore za svoja prava i da svi udruženo nastupe na tržištu, naprave potrebnu papirologiju i poštuju standarde, pa sledeće godine, zašto da ne, svoje jagode prodaju i u evropskim zemljama, u Rusiji, i na mnogim drugim tržištima.
Sagovornici:
Ljubomir Petrović, voćar iz Krušja
Miodrag Stevanović, voćar iz Gredetina
Komentari