Prelazak sa ratarske proizvodnje na voćarsku je u staropazovačkoj opštini evidentan i sve je više onih koji žele veću zaradu sa minimalnim ulaganjem i brzim obrtom kapitala. U ovom delu Srema mnoge porodice se bave proizvodnjom crvenog zlata – maline. U selu Golubinci maline proizvode četiri porodice, a u selu Vojka dve. I u susednoj opštini Inđija tri porodice su počele proizvodnju ovog bobičastog voća.
Kada su pre dve godine u porodicu Žiga u Staroj Pazovi stigli blizanci Helena i Igor, kao drugo i treće dete, a sin Živan je već bio srednjoškolac, roditelji Jan i Slobodanka bili su prinuđeni da posegnu za dodatnom zaradom, jer jedna plata u porodici nije bila dovoljna za sada već petočlanu porodicu. Dodatni posao je morao biti rentabilan sa malo ulaganja i brzim obrtom uloženih sredstava, dakle proizvodnja malina.
Možda vas zanima
Gajenje šipurka isplativije od lešnika i paprike
Ideja da se bave proizvodnjom malina potekla je od kuma iz Paraga. Ubrzo zatim supružnici Žiga odlučili su da od sredstava koja su dobili od pokrajine i republike za novorođene bebe kupe hiljadu sadnica maline sorte Polana. Na parceli u blizini porodične kuće zasadili su deset ari i tako je nastao „dečji malinjak“ koji bi trebalo da preraste u porodični biznis.
Investiranje u gajenje malina se isplatilo
Posle odluke o investiranju u malinjak bilo je potrebno dosta vremena za osposobljavanje. U tome im je dosta pomogao internet. Pored ulaganja u sadnice na početku su morali uložiti i u sistem za navodnjavanje kap po kap i, naravno, za zaštitu i prihranjivanje.
Sadite vinovu lozu umesto malina
Ostala ulaganja u radnu snagu tokom berbe za sada nisu imali, jer su uspeli da se organizuju porodično, čak su i drugovi od najstarijeg sina pomagali pri branju malina, objašnjava Jan. Slobodanka dodaje da su maline prodavali na pijacama u Staroj i Novoj Pazovi, Zemunu po ceni od 300 dinara na početku berbe, a po 400 dinara po kilogramu pred kraj berbe u novembru.
Uložena sredstva su se za godinu dana vratila, čak je bilo i zarade za proširenje proizvodnje. Već početkom marta ove godine kupili su novih 4.500 sadnica, koje su zasadili na jednom jutru koje su uzeli u arendu.
Gajenje Polane je profitabilno
Ova sorta poljske maline se lako gaji i za sada je retkost kod nas. Sadi se u jesen ili proleće i već prva godina je rodna, kaže Jan. On objašnjava da velika uštedu u investiranju doprinosi i to što se gaji bez naslona. Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ova sorta maline se ne razlikuje od drugih. Zaštita je minimalna, jer se košenjem izdanaka kada se završi berba, smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina.
Malina polka – vraća vam investiciju već u prvoj godini!
Prvi cvetovi se pojavljuju kada izdanak dostigne visinu oko 150 centimetara. Cvetanje počinje od vrha i traje sve do kasne jeseni. Zbog toga ova vrsta maline uvek ima cvetove, zelene i zrele plodove. Krajem jula sazrevaju prvi plodovi malina i počinje berba, a posao se završava sa prvim mrazom.
Novootkrivena autohtona sorta kajsije otpornija na mrazeve
Ove godine Slobodanka je prodavala sveže maline još u novembru i, kako kaže, od jula do novembra svaki drugi dan su brali u proseku 40 kilograma slatkih crvenih plodova. Pun rod maline Polana se postiže u drugoj godini. Rodnost ove sorte maline opada posle deset do petnaest godina, kada se krči i mesto ustupa drugim usevima.
U planu je i podizanje zasada jagoda
Posle godinu dana porodica Žiga je zadovoljna, no ističu da je to tek početak. Planovi su da zaokruže proizvodnju bobičastog voća. U bašti su zasadili hiljadu komada jagoda sorte Alba na parceli od dva ara a planiraju na jesen i sadnju kupina.
Povratite brzo uložena sredstva – sadite jagode!
To će zahtevati i više vremena u malinjaku, jagodnjaku, te Jan, inače po struci metalostrugar, zaposlen u malom privatnom preduzeću, razmišlja da napusti taj posao i da se posveti proizvodnji bobičastog voća. Trenutno su u toku poslovi oko registracije poljoprivrednog gazdinstva kako bi mogli maline da plasiraju i na šire tržište. Za dve godine planiraju da obezbede i mehanizaciju, traktor i berač malina.
Sudeći po zadovoljnim proizvođačima u ovom delu Srema, malinjaka će biti sve više, ali hoće li proizvođači biti zadovoljni plasmanom na tržištu ili će, kako ocenjuju stručnjaci, sledeći korak biti investiranje u preradu – ostaje otvoreno pitanje.
Autor: novinarka Ana Simonović
Komentari