Nakon ubiranja voća tokom leta i jeseni neophodno je pripremiti voćnjak za zimu. To uključuje pružanje zaštite od hladnih temperatura, glodara i infekcija. Sledeća tri koraka pomoći će vam da imate zdravo drveće, spremno za berbu naredne godine.
Malčiranje voćaka
Malčiranje voćaka debelim slojem organskog materijala zaštitiće korenje od niskih temperatura.
Budući da voćke često prirodno rastu uz rub šuma, gde je tlo prepuno grana i lišća, najbolje je koristiti sličan materijal. Sitni drveni komadi, slama i lišće obično su najdostupniji i štitiće korenje drveća tokom zime. Kako se ovaj malč raspada sledećeg proleća, zemlji daje blago kiseli pH koji je voćkama potreban za dobar rast.
Drveni komadići su vredan izvor malča i minerala s visokim udelom ugljenika. Najviše minerala imaju grančice, a mogu da se koriste one koje nisu veće od 5-6 cm i mogu da se upotrebe zdrave graničice od prolećne rezidbe.
Slama je, takođe, izvanredan sastojak malča. Za razliku od sena, odličan je izolator, jer ima šuplje stabljike koje zadržavaju vazduh.
Lišće prenosi korenju drveća minerale, a obogaćujući tlo voćnjaka mineralima jačamo imunološki sistem biljaka i poboljšavamo prihranu.
možda vas zanima
Kompost može da posluži i kao malč za voćke. Dodavanjem materijala poput drvenih komadića, slame i lišća u standardni kompost daje mu ravnotežu koja je potrebna voćkama.
Tri preporuke za malčiranje voćaka:
- Potrebno je postaviti najmanje 6-8 cm debljine malča kako bi se zaštitilo korenje drveća tokom hladnih zimskih meseci.
- Malč treba postivi do linije krošnje svakog drveta. Ako grane svakog drveta zamislimo kao otvoren kišobran „linija krošnje“ postaje vidljiva.
- Malč ne treba postavljati tik uz stablo, već odmaknuti najmanje 5 cm. Miševi i voluharice smatraju malč izvrsnim zimskim domom i ne želite da ih ohrabrite da oštete koru drveta.
Malčiranje, takođe, daje prednost sledećeg proleća, jer će smanjiti broj korova i sačuvati vlagu za korenje drveća.
Zaštita stabla
Zaštita stabla voćki posebno je važna zimi iz dva različita razloga.
Prvi je gore spomenut – glodari i zečevi vole da žvaću koru stabla, a to može da ubije voćke. Osim držanja malča na sigurnoj udaljenosti od stabla, mladom drveću je potrebna dodatna zaštita.
Drugi razlog je zaštita od zimskog sunca. Naime, tokom dana, sunce zagreje tamna stabla voćaka, koja se uveče brzo ohlade. Te temperaturne promene prouzrokuju širenje i stezanje kore, što rezultira njenim pucanjem i ljuštenjem. Stabla voćaka tako postaju podložnija patogenima i dostupnija insektima.
U prvom slučaju može da se upotrebi plastični ili bilo koji drugi štitnik za stablo.
Krečenje stabala je, takođe, efikasno sredstvo, jer odbija sunčeve zrake i usporava zagrevanje stabla, delimično odbija glodare i prevencija je od bakterijskih bolesti. Tokom jeseni pa sve do sredine januara je pravo vreme za krečenje stabala.
Uklanjanje isušenih plodova
Obavezno uklonite mrtvo voće sa grana i sakupite sve što je palo kako biste sprečili gljivične infekcije. Na drveću i na zemlji svake jeseni i početkom zime obično ostane isušeni plodovi. Ovo staro voće pruža leglo gljivičnim patogenima.
Ravnoteža može da se preusmeri na “dobre gljivice” uklanjanjem svih mrtvih plodova iz okoline voćki. To pomaže prirodnom imunitetu drveća, čime im se povećava izdržljivost na bolesti bez upotrebe hemikalija.
Izvor: Mother earth
Komentari