Na imanju kompanije „Superior“ u Velikoj Plani ovih dana vrši se mašinsko presađivanje mladih sadnica borovnice koje će na jesen dostići punu zrelost za sadnju. Ipak, bez obzira na to što ih trenutno ima 150.000, potražnja za ovom biljnom vrstom je sve veća. Zato, ukoliko ste planirali da i vi na jesen posadite borovnice, obavezno naručite sadnice na vreme!
Milutin Jocić, konsultant za voćarstvo u kompaniji „Superior Seeds“, objasnio nam je koliko su sadnica borovnice pripremili za prodaju za ovu godinu, koja je sorta najtraženija i zašto.
Možda vas zanima
Ovako izgleda najsavremenije pikiranje sadnica borovnice
„Ove godine smo za naše stare i nove kupce pripremili još veći broj sadnica borovnice u odnosu na prošlu godinu, pa ih imamo čak 150.000. Reč je o dvogodišnjim sadnicama. Imamo 100.000 biljaka sorte Djuk i još 50.000 ostalih sorti, kao što su Hanaʹs čois, Čantiklir, Čendler, Derou, Blukrop i druge prateće sorte koje se mogu gajiti na našem tržištu, kako za izvoz, tako i za domaći plasman.“
„Sadnice sorte Djuk imamo u najvećem broju, jer se one najviše i traže i to ne samo kod nas, nego na čitavom Balkanu. Razlog za to je što borovnice te sorte stižu za branje u periodu između berbi u Španiji i Poljskoj. Taj period traje mesec dana, od početka do kraja juna. Zato se sa tom sortom postiže najbolja otkupna cena na tržištu i ona je prošle godine iznosila od 4,2 do 6 evra po kilogramu.“
Kako orezati borovnicu i aroniju
Na koji način se danas ovde vrši presađivanje? Možete li da nam objasnite o kakvim je sadnicama reč, koliko su stare i kako će se one dalje razvijati?
„Već nekoliko godina unazad radimo mašinsko presađivanje sadnica. Kapacitet naše mašine je od 10.000 do 15.000 sadnica dnevno. Reč je o jednogodišnjim sadnicama koje se presađuju u dvolitarske saksije. One na jesen dostižu punu zrelost za presađivanje i smatraju se standardom za sadnju.“
„Kada je reč o presađivanju, koristimo kiseli supstrat. Pošto je kod nas izuzetno mala zastupljenost kiselih nalazišta, vršimo uvoz iz Danske i Litvanije. To je već gotov kiseli supstrat, koji se odlično pokazao. Kasnije se ove sadnice sade na već pripremljene plantaže, na kojima su takođe neophodni odgovarajući uslovi za njihovo gajenje. Oni se određuju na osnovu hemijskih i mehaničkih analiza.“
Odakle su ove mlade sadnice došle na presađivanje?
„Ponosno mogu da kažem da smo do ove godine radili uvoz sadnog materijala iz Poljske. Reč je o sadnom materijalu koji potiče iz kulture tkiva, rađen in vitro metodom. Međutim, s obzirom na to da mi imamo i našu laboratoriju za kulturu tkiva i da smo ove godine malo proširili proizvodnju u njoj, nadamo se da ćemo ubuduće moći da plasiramo naš sadni materijal i to kao proizvod koji će biti mnogo kvalitetniji od uvoznog.“
Imamo 100.000 biljaka sorte Djuk i još 50.000 ostalih sorti, kao što su Hanaʹs čois, Čantiklir, Čendler, Derou, Blukrop i druge prateće sorte koje se mogu gajiti na našem tržištu, kako za izvoz, tako i za domaći plasman.
Od kada će ove sadnice biti u prodaji i da li imate neki savet za voćare koji tek počinju da se bave ovim poslom?
„Nama je već sada trećina ovih sadnica rezervisana. One će biti spremne za sadnju na jesen ove godine i u proleće sledeće, ali mi već vršimo rezervaciju tih sadnica. Poželjno je da se ona izvrši što ranije, jer je na jesen gotovo nemoguće doći do sadnog materijala i to ne samo kod nas, nego bilo gde u Evropi.“
„Inače, imamo različite kupce, počev od onih koji rade razne eksperimente i isprobavaju gajenje borovnice na 30-ak ari, s obzirom na to da borovnica pripada jagodičastom voću, pa se za tu površinu daju subvencije. Ujedno, na taj način se kupci i upoznaju sa borovnicom kao biljnom vrstom. Međutim, ima kupaca koji se opredeljuju za hektar ili dva, pa čak i za 20 ili 30 hektara. Mi se trudimo da obezbedimo sadni materijal za sve, ali zbog potražnje je to prosto nemoguće.“
Sagovornik:
Milutin Jocić, konsultant za voćarstvo, „Superior Seeds“
Komentari