Mehanizovana berba koštičavog i jezgrastog voća odavno je u svetu zamenila ručnu. Ipak, kod nas to uviđaju samo veliki proizvođači. Profesor Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da ukoliko i mali odgajivači koštičavog voća ne primene kombajne u svojim voćanjcima kroz 4 ili 5 godina neće moći da se izbore na tržištu.
Na održanom savetovanju voćara u Nišu, profesor Keserović objasnio je da je veliki problem za male proizvođače na jugu Srbije ručna berba šljive. On je dodao da ukoliko se ne udruže i nabave mehanizoavane tresače i berače ove voćne vrste, kroz 4 ili 5 godina neće biti dovoljno konkurentni da opstanu na tržištu.
U Vojvodini se planira podizanje velikih zasada od 1.000 do 2.000 hektara površine. A kako bi tako nešto opstalo i bilo profitabilno potrebni su kombajni berači. Keserović obašnjava da jedan kombajn može da zameni čak 6 radnika. Pored toga važno je pomenuti sledeće podatke:
Možda vas zanima
- Kod višnje jedan tresač uradi dnevno do 900 stabala, a kod šljive do 700;
- Kod višnje se tresačem ubere oko 15.426 kg plodova, a radnik ubere 2.571 kg;
- Kod šljive tresačem se ubere 50.400 kg, a radnik ubere svega 8.400 kg plodova i
- Jedan radnik dnevno može da ubere oko 100 kg višnje i od 400-500 kg šljive.
Prema podacima Privredne komore Srbije iz 2018. godine šljiva se u našoj zemlji gaji na 72.224 hektara. Ukupan prinos iznosio je 430.199 tona ove voćke, sa prosečnim prinosom od 6 tona. Dok je višnja bila zastupljena na 18.841 hektara površine sa ukupnim prinosom od 12. 8023 tona i prosečnim od 6,8 tona po hektaru.
Komentari