Iako je Srbija prošle godine ponela titulu najvećeg proizvođača maline u svetu, to nije znak da možemo da se opustimo. Čak ni činjenica da su naše maline znatno kvalitetnije od svih drugih nije dovoljan razlog za to. Bez strategije za dalji razvoj malinarstva, kaže direktor ZZ „Agro Eko Voće“ iz Arilja, teško ćemo ubuduće moći da napredujemo na ovom polju.
Na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu sreli smo i gospodina Božu Jokovića, direktora ZZ „Agro eko voće“ iz Arilja. Sa njim smo razgovarali o ovogodišnjem stanju u našem malinarstvu, ali i o onome što nam nedostaje da bi malinarstvo kao jedna veoma perspektivna grana voćarstva u Srbiji mogla još više da se razvija.
Možda vas zanima
Saznajte zašto su uspešni ariljski malinari!
„Mi smo već nekoliko godina prisutni na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu i svake godine beležimo veoma dobar uspeh i posetu na štandu. U poslednje dve godine možemo da se pohvalimo dobijanjem robne marke za kompot, ali i za sok od maline, pa je i to ljudima zanimljivo.“
Šta se dešava kod vas u zadruzi? Kakav je bio rod ove godine i da li ste sve prodali?
„Kod nas se proizvodnja širi. Trenutno podižemo plastenike za proizvodnju maline za svež plasman, a u fazi smo i podizanja naše sopstvene hladnjače. Uz takvu investiciju bićemo vlasnici naših proizvoda do momenta prodaje.“
Kako su maline spasile ZZ „Doroslovo“
„Inače, ove godine bilo je mnogo elementarnih nepogoda, ali je cena maline bila zadovoljavajuća. Kada je reč o plasmanu, deo robe nam je još na lageru, ali ćemo i to uspeti da isporučimo u veoma kratkom roku.“
Pod malinom je u našoj zemlji oko 15.000 hektara.
„Na ovom Sajmu etno hrane i pića, koji je po mom mišljenju jedan od najboljih u regionu, zaista može da se vidi srpsko stvaralaštvo u malom. U tom duhu i mi smo se potrudili da izložimo sve naše tvorevine i proizvode, pa smo doneli maline u medu, sok od maline, kompot od maline, rakiju malinovaču, ali i razne jabuke i suve šljive.“
Šta se posetiocima Sajma najviše dopada?
„Dopada im se bukvalno sve. Malina je kraljica voća, pa su sve naše prerađevine interesantne, kako za domaće, tako i za strane posetioce, kojih je ovde zaista mnogo. Upravo to što ovaj Sajam sve više poprima međunarodni karakter, potvrda je da bi trebalo da prerađujemo naše proizvode i podižemo kulturu prerade, da ne budemo izvoznici sirovine.“
Prošle godine Srbija je bila prva u svetu po proizvodnji maline. Kakva je situacija ove godine?
„Prošle godine smo bili, ove još nisu izneti rezultati, ali ja mislim da ćemo biti prvi ili drugi. Naravno, ne smemo se uspavati i moramo još mnogo toga da uradimo. Za početak, potreban nam je tim koji će se baviti strategijom razvoja malinarstva u Srbiji.“
Crveno blago i u Vašem domu – kako da gajite maline!
„Mi smo tim povodom razgovarali i sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i planiramo da zakažemo sastanak na kojem bismo govorili upravo o tome – kuda dalje sa srpskim malinama. Definitivno bi trebalo da imamo ako ne dugoročan, onda makar neki plan razvoja, jer maline su zaista naša perspektiva.“
Da li i drugi ljudi misle tako, recimo nadležni stručnjaci i predstavnici zadruga, da je malina perspektivna kultura?
„Srpska malina je najkvalitetnija u svetu. To se na tržištu redovno dokazuje već decenijama unazad. Ja ne bih uticao ni na čije mišljenje, ali verujem da imamo veliku šansu u odnosu na konkurenciju. Da li ćemo je iskoristiti, to zavisi od nas samih.“
Koliko je u Srbiji trenutno zemlje pod ovom kulturom, imate li neke podatke?
„Prema poslednjem popisu i analizama stručnjaka, pod malinom je u našoj zemlji oko 15.000 hektara. Ta brojka je i razlog više da što pre dobijemo neku strategiju razvoja.“
Sagovornik:
Božo Joković, direktor ZZ „Agro eko voće“ Arilje
Komentari