Vegetacija je ove godine počela znatno ranije, prema rečima stručnjaka – čak 15 do 20 dana. Ima li razloga da zbog toga strahujete i da li bi takva pojava mogla da stvori neke probleme u daljem razvoju voćaka objasnio nam je profesor Novica Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Profesor Novica Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu odgovorio nam je da li ima razloga da voćari strahuju zbog ovogodišnje znatno ranije vegetacije. On je istakao da temperature koje mogu da ugroze voćke iznose nekoliko stepeni ispod nule, objasnivši uz to šta bi voćari trebalo da urade da zaštite svoje voćnjake od mogućih posledica.
Možda vas zanima
„Tačno je da je vegetacija ove godine krenula ranije u odnosu na neke prethodne godine, međutim ne možemo reći da će to biti pravilo i u budućnosti. Kada je reč o ovogodišnjoj vegetaciji, ona ide oko 15-20 dana ranije u odnosu na prethodnu. Konkretno, ako govorimo o voćkama, kajsije se, u zavisnosti od sorte, nalaze u fazi punog cvetanja.“
„Retke su one koje tek treba da cvetaju. Isto je i kod breskve, dok kod ostalih voćnih vrsta vegetacija tek počinje. Jabuka se, na primer, nalazi u fazi pucanja pupoljaka do faze mišjih ušiju, a kruška se nalazi u fenofazi između mišjih ušiju i zelenih buketića.“
Da li ovoliko ranija vegetacija može da bude opasna za voćke?
„Sigurno je da ovako rana vegetacija nije uobičajena, ali je teško u ovom trenutku predvideti mrazeve i zahlađenja. Međutim, moje iskustvo govori da je bilo godina i sa oštrim zimama, ali i onih kada je kasno krenula vegetacija, a ipak je bilo štete od mraza. S druge strane, bilo je i godina poput ove, kada je vegetacija poranila, ali kasnije nije bilo nikakvih šteta. Teško je pogoditi, ali lično mislim da sada nećemo imati štete od mrazeva, bez obzira na ranu vegetaciju.“
Iskustvo govori da, bilo da je rana, kasna, ili prosečna vegetacija, jabuke se uvek beru u isto vreme, u septembru.
Kolike bi morale da budu minimalne temperature koje mogu da budu pretnja za voćne vrste?
„To zavisi od fenofaze u kojoj se voće nalazi, ali i od vrste voća. Na jedan način niske temperature podnosi jabuka, na drugi kruška, na treći kajsija. Mnogi proizvođači to odlično znaju. Istakao bih jedan zanimljiv primer, a to je da je kajsija osetljivija u fazi formiranih plodova nego u fazi punog cvetanja.“
„Temperature oko nule ne mogu značajno da se odraze na prinos, dakle 0, -1, pa čak i -2 stepena. Ipak, one koje su niže od toga i u fazi cvetanja i u fazi formiranih plodova mogu da budu štetne. Sada ću dati još jedan primer. Kod jabuke, na temperaturi od -3 stepena, u fazi punog cvetanja, to ne bi bilo previše štetno. Kod ove voćne vrste čak i ako bi neki cvetovi izmrzli, s obzirom na to da ona obično ima po 5 cvetova u jednom pupoljku, ostalo bi dovoljno za solidan prinos.“
Šta bi voćari trebalo da urade da bi sprečili moguće posledice?
„U Italiji, na primer, voćari imaju sistem veštačkog orošavanja i to bi moglo da bude odlično rešenje. Ipak, kod nas tako nešto još uvek ne postoji. Zato bi na manjim površinama paljenje guma i večernje prskanje moglo delimično da zaštiti voćke. Ipak, ukoliko dođe do većeg mraza, teško je da se na ovaj način spreči šteta.“
Da li mogu neki preparati da pomognu?
„Mnogi ljudi su isprobavali razne preparate na ogledima, ali ja nemam odgovarajuće podatke o tome. Ipak, neka vrsta antifriza za voćke zaista zvuči kao idealno rešenje.“
Kajsija je osetljivija u fazi formiranih plodova nego u fazi punog cvetanja.
Šta biste vi preporučili?
„Ja bih preporučio voćarima da utiču na ono na šta mogu. Na vremenske uslove i na mraz ipak ne možemo da utičemo. Ono što je u našoj moći jeste da zaštitimo voćne vrste od bolesti i štetočina. Sudeći po svemu, ovo će biti izuzetno kišovita godina, a već imamo i poplave u centralnoj Srbiji. One dovode do stvaranja uslova za različita gljivična oboljenja.“
„Zato bi već ovih dana trebalo obaviti tretiranje jabuke protiv čađave krastavosti, sa kontaktnim preparatima na bazi mankozeba ili kaptana. Kod koštičavih voćnih vrsta trebalo bi obratiti pažnju na moniliju, a to nam sledi i u voćnjacima breskve i kasnije u voćnjacima sa šljivama i višnjama. Kod kajsije bi takva zaštita trebalo već da je urađena.“
„Na kraju, dodao bih još i jednu činjenicu. Iskustvo govori da bilo da je rana, kasna ili prosečna vegetacija, jabuke se uvek beru u isto vreme, u septembru.“
Sagovornik:
prof. Novica Miletić, Poljoprivredni fakultet Beograd
Komentari