Od pravilne berbe zavisi kvalitet plodova trešnje i dužina čuvanja. Međutim, da bi ubrani plodovi trešnje mogli da pronađu svoje mesto na tržištu potrebno je i da se pravilno čuvaju.
Nakon berbe ubrane plodove treba što pre transportovati do otkupnog mesta, skladišta ili mesta prodaje. Ako je voće kratko stajalo na toplom ili ako je namenjeno za čuvanje, treba ga u što kraćem roku prevesti do mesta za rashlađivanje. Kada se doveze, voće se opere i rashladi na 5 stepeni i tako drži četiri sata. Ma koliko praktične i efikasne bile hladnjače, rashladne komore i drugo, neophodno je pre ubacivanja u njih rashladiti ubrane plodove.
Možda vas zanima
Najefikasnije se rashlađuju čistom vodom. U vodu za hlađenje dodaje se malo hlora kao antiseptičko sredstvo, kako ne bi došlo do razvoja eventualno prisutnih patogenih mikroorganizama koji bi prouzrokovali kvarenje i smanjenje kvaliteta ovog voća. Ovaj postupak je najefikasniji i najčešće se koristi. Cilj je da se za što kraće vreme obavi rashlađivanje.
Jedan od postupaka rashlađivanja je da se plodovi koji su transportovani iz voćnjaka ubacuju u bazene u kojima je prethodno dodat hlor (da ne bi došlo do razvoja patogenih ili gljivičnih oboljenja).
Plodovi ostaju nekoliko minuta, tačnije oko 7 minuta, zatim se vade. Ovo je početni proces i poznat je kao smanjenje i uklanjanje toplote terena. Na ovaj način se uklanja toplota plodova stvorena na terenu odnosno u voćnjaku, a pod uticajem vazdušne toplote.
Ovaj postupak je bitan i zbog toga što se kod plodova izloženih višoj temperaturi (ako nisu rashlađeni) pojačava metabolizam što prouzrokuje gubitak šećera, plodovi gube čvrstoću, pa se samim tim smanjuje njihov vek trajanja i to mnogo brže nego kad se podvrgnu brzom hlađenju od nula do pet stepeni.
Sledeći način rashlađivanja je da se plodovi podvrgnu unošenju hladnog vazduha u prostoriju. Ovaj postupak obavlja se pomoću ventilatora pri čemu temperatura vazduha treba da je oko minus tri stepena. U ovom postupku je bitno da se plodovi tako rasporede kako bi vazduh koji se ubacuje mogao da nesmetano dopre do svih plodova i na taj način se obavi ravnomerno rashlađivanje.
Treći i najjeftiniji postupak je unošenje i držanje plodova u prostoriji na temperaturi od plus dva stepena, uz obezbeđenje optimalne vlažnosti u prostoriji. Ovo je najjednostavniji i najjeftiniji postupak, ali definitivno nije i najefikasaniji. Nakon hlađenja obavlja se sortiranje, pakovanje i čuvanje plodova.
Kada se trešnje ohlade, sortiraju se i pakuju u kontejnere i ubacuju u hladnjaču za čuvanje. U hladnjačama ih treba čuvati na temperaturi obično oko nula stepeni, s varijacijama od minus jedan do plus jedan stepen i pri relativnoj vlažnosti od 85 do 95 odsto.
Ovako pripremljeni plodovi čuvaju se u običnim hladnjačama bez promena u pogledu kvaliteta i izgleda, pa se iznose na tržište bez umanjenja komercijalne vrednosti.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari