Kao i kod maline, plodovi višnje i trešnje nemaju tu sposobnost dozrevanja nakon berbe, zato je veoma bitno odrediti vreme berbe. Ukoliko se berba obavi prerano ili prekasno, to može uticati na kvalitet ploda, a samim tim i na ekonomsku dobit.
Možda vas zanima
Prilikom određivanja optimalnog vremena berbe mora se znati da se u toku sazrevanja javljaju dva stepena zrelosti plodova voća. Prva je fiziološka, kada semenka postaje funkcionalno sposobna da klija i razvija se u novu biljku, plod dostiže maksimalnu krupnoću, a formira se i sloj za odvajanje između peteljke i ploda. Druga je puna zrelost, kada plodovi dobijaju najbolje organoleptičke osobine, naročito ukus i aromu.
Za razliku od jabučastog voća, gde između fiziološke i pune zrelosti prođe od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, kod trešnje i višnje taj period je znatno kraći i iznosi nekoliko dana. Vreme berbe zavisi i od namene plodova, odnosno ako su plodovi namenjeni preradi (većina sorti višnje i neke sorte trešnje), po pravilu se beru u punoj zrelosti. Plodovi namenjeni za upotrebu u svežem stanju (konzum) beru se između fiziološke i pune zrelosti.
Ako se plodovi beru prerano, biće manje krupnoće, boja pokožice biće svetlija, a time i lošijeg izgleda i ukusa, sa manjim sadržajem šećera. Potrošači stoga postaju manje zainteresovani za ovakve plodove, a time je i ekonomska dobit niža ili uopšte ne može da se realizuje prodaja ovakvih plodova. Ranija berba od optimalne je opravdana samo kod ranijih sorti trešanja jer se postiže veća cena na tržištu.
Kasna berba takođe nije poželjna jer u tom slučaju može doći do opadanja plodova. Tako ubrani plodovi su manje čvrstoće, nisi pogodni za transport, teže se skladište i podložniji su gljivičnim oboljenjima – truljenju. Kod takvih plodova pokožica je manje sjajna, peteljka se osuši i potamni.
Vreme berbe određuje se na osnovu boje pokožice, sadržaja rastvorljive suve materije, organoleptički ili na osnovu sile odvajanja ploda od peteljke. Boja ploda najčešće se koristi kao indikator i on se može brati kada dobije karakterističnu boju. Postoje uređaji za merenje obojenosti plodova (spektrokolorimetri), ali su oni veoma skupi i koriste se u naučnim institutima.
Sadržaj rastvorljive suve materije je manje pouzdan pokazatelj za određivanje vremena berbe jer dosta varira u zavisnosti od lokaliteta, vremenskih uslova i visine prinosa. Plodovi trešnje i višnje u većini slučajeva u vreme berbe sadrže 12-20% suve materije. Određivanje suve materije se obavlja sa refaktrometrom.
Organoleptička ocena se određuje na osnovu izgleda i ukusa i mora da bude veoma izražajna. Sila odvajanja ploda od peteljke se koristi kao indikator za određivanje vremena berbe kod plodova koji se beru mehanizovano, uglavnom kod višnje.
U svakom slučaju, najbolje je koristiti kombinovano sve metode kako bi se odredilo optimalno vreme berbe i na taj način ostvarila najveća ekonomska dobit.
Autor: dipl. inž. Milorad Jocković, PSSS Šabac
Komentari