Južno voće je u svakom pogledu posebno, lepo, ukusno i egzotično. Još u davna vremena predstavljalo je luksuz, kvalitetnu hranu ili stil življenja. Kako su vekovi proticali, egzotični plodovi voća nisu više bili tako daleki i nedostupni.
Možda vas zanima
Donoseći na evropske trpeze plodove sa juga, svetski trgovci su donosili i razne biljke, među kojima su se izdvojili citrusi, koji su postali stvar prestiža. Evropski ljubitelji botanike su ih gajili u prvim staklenim baštama Engleske, Holandije, Francuske, da bi se kasnije i kraljevi srednjeg veka odlučili da uz dvorce izgrade ogromne staklenike zvane oranžerije. U njima su tokom hladnih zima čuvali na stotine velikih saksija sa biljkama limunova, pomorandži, mandarina, grejpfruta, kumkvata, pomela, limeta…
Seme je dostupno iz bilo kojeg ploda limuna, pomorandže ili grejpfruta.
I danas kod mnogih ljubitelja biljaka ne jenjava strast za gajenjem citrusa. Savremeno doba omogućilo nam je dostupnost svakojakog svežeg voća, pa tako i citrusa, ali uzgajanje i dalje ima neku magičnu stranu, punu tajni.
U želji da vam otkrijemo neku od tih tajni, daćemo vam nekoliko saveta kako da razmnožite i jednostavno stvorite za sebe nove biljke citrusa.
- Seme je dostupno iz bilo kojeg ploda limuna, pomorandže ili grejpfruta. Semenku je potrebno sušiti nekoliko dana na sobnoj temperaturi, zatim pronaći manju saksiju, veličine čaše za jogurt. Saksiju ispuniti zemljom za cveće, natopiti je vodom, a zatim na sredini saksije napraviti udubljenje od 1 cm i zasejati jednu ili dve semenke. Već nakon desetak dana seme će isklijati i eto nam nove biljke. Potrebno je mesto na prozoru sa obiljem svetla i temperaturom ne nižom od 18 stepeni.
- Malenu biljku je svakako potrebno redovno zalivati, tako da zemlja uvek bude fino vlažna, niti praškasto suva, niti gnjecavo mokra, već vlažna i rahla. Pored zalivanja, potrebno joj je jednom mesečno dodavati tečnost za prihranu citrusa i presaditi je na 6 meseci u saksiju samo za 2 cm veću, uz dodavanje specijalne zemlje za citruse. Tako negovana biljka za dve godine narašće oko 60 cm, a stablo će biti debljine grafitne olovke. Nažalost, takva biljka može biti samo ukrasno zelenilo, ali ako želimo cvetove i omiljene nam plodove, mora se nakalemiti.
Ako želimo da dobijemo cvetove i omiljene nam plodove, biljka se mora nakalemiti.
- Kalemljenje je osnovni način za razmnožavanje citrusa. Malo je onih koji znaju uspešno nakalemiti limun ili drugo južno voće. Oni za kalemljenje koriste podlogu (biljku, na koju se kalemi). Poincirus trifoliata je sibirski limun koji ima sve kvalitete kako bi se na njemu lako održala i dugo živela biljka nekog od gajenih citrusa. Nakon što se biljka nakalemi, može proći i samo jedna godina, pojaviće se prvi cvetovi, a zatim i plodovi.
- Ožiljavanje je takođe jednostavan način da bismo dobili novu biljku. Reznica, odnosno pelcer, zapravo je grančica duga svega desetak centimetara. Treba da bude zdrava, sveža i da ima samo 3-4 lista na vrhu. Reznicu treba umočiti u fitohormon, zatim je zasaditi u vlažan humus i poklopiti providnom plastičnom posudom. Nakon 2-3 meseca biljka će stvoriti koren, izrašće joj nove grane i listovi. Tada treba skinuti plastiku, a biljku svakodnevno orošavati vodom.
Uspešno razmnožavanje zavisi od mnogo faktora, od kojih je vreme kada se uzima reznica presudno. Takođe potrebno je biti pažljiv kod odabira kvalitetnog humusa ili tečnog đubriva, koje mora biti blago kisele pH reakcije, odnosno, specijalno za citruse. Postoji dosta tipova fitohormona, dok za citruse treba koristiti one za poludrvenaste reznice, na bazi indolbuterne kiseline.
Postoje i bakterijski preparati kojima se podstiče formiranje korena kod reznica. A svakako treba napomenuti da su citrusi podložni napadu nekih gljivičnih oboljenja ili različitih insekata, naročito štitaste vaši.
Ukoliko se ne pronalazite u priči o stvaranju nove biljke, a želite za sebe neku od biljaka citrusa, možete otići do nekog vrtnog centra i kupiti već odraslu sadnicu limuna ili neke druge egzotične vrste.
Komentari