Diplomirani inženjer Vladimir Milutinović ima novi savet za Vas. Ovaj put je dao savete o zimskom orezivanju trešnje.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Vladimir Milutinović u svom dvorištu ima trešnju koju je posadio pre šest godina, birao je srednju kasnu sortu, kako bi izbegao eventualne posledice ranog mraza, a dobio sočne i kvalitetne crvene plodove.
„Prilikom odabira vrste trešnje koju ćemo saditi treba znati da postoje i oprašivači. To su sorte, odnosno vrste trešanja koje se gaje sa drugim trešnjama i u takvoj kombinaciji obezbeđuju veći broj kvalitetnih plodova, što i jeste cilj gajenja voća“, objašnjava Vladimir.
Zimsko orezivanje voćaka u samo 3 koraka!
Za kvalitetan rod, pored dobre obrade zemlje i kvalitetnog đubriva, veoma je važno i orezivanje biljaka.
„Neke metode orezivanja su dobre za određene vrste, a za druge nisu. Ne orezuje se sve na isti način. Trešnje su nekada u suviše jake i bujne zbog toga što su kalemljene na podlogama koje spadaju u divlje trešnje, pa kao takve zahtevaju dobru i jaku rezidbu, ali ne uvek”, naglašava on.
Orezivanjem obezbeđuje se dug vek i funkcionalnost drveća
Ukoliko nemate dovoljno iskustva u orezivanju važno je da vodite računa o svakom potezu kako ne bi oštetili biljku, a opet i da bi sačuvali dovoljan broj pupoljaka za sledeću sezonu.
„Prilikom osnovne rezidbe trešnje treba prepoznati pupoljke, tj. okca iz kojih će se kasnije razviti listovi ili cvetovi. Na svakoj grančici možemo primetiti lastare, to su jednogodišnji letorasti i kratke izbojke, koje nazivamo i majske kitice ili kratkorasti na kojima se nalaze nešto puniji pupoljci”, objašnjava Vladimir Milutinović.
Kada orezujemo voćku možemo da isečemo delove grana koji nose lisne pupoljke, bez preterivanja. Takođe kada se orezuju neke od grana sa cvetnim pupoljcima biljka se rasterećuje.
“Nikada ne možemo u potpunosti da orežemo trešnju, ipak to nije živa ograda, ali kada isečemo neke grane biljci dajemo mogućnost da sledeće godine razvije nove. Većina grana ima do četiri izbojka, od toga ostavljamo dva, ali i njih skraćujemo“, ističe Milutinović.
Kada je pravo vreme za zimsku rezidbu vinograda?
Biljke se uvek orezuju u vreme kada vegetacija miruje i tada se pripremaju za narednu sezonu. Kako prepoznati šta treba orezati?
„Jednostavno je, delovi koji nose male grančice odnosno izbojke gde se nalazi rod naravno ostavljamo, dok letoraste skraćujemo. Neke od onih koji su isuviše izrasli i idu ka unutrašnjosti krune treba ukloniti, ostaviti samo dva-tri pupoljka. Letoraste koji idu ka spolja ili su malo pognuti možemo ostaviti nešto duže da bismo na tim pupoljcima sačuvali nova mesta gde će se kasnije pojaviti kratkorasti i dati rod“, odgovara nam Vlada.
Koji su osnovni ciljevi zimskog orezivanja voćaka
Vodeći se tim pravilom možemo orezati celu voćku, osim ukoliko je previše gusta.
„Kada je previše gusta moramo da isečemo čitave stubove, pogotovo one u centralnom delu same voćke. Tako se pročišćava kruna. Na taj način biljka dobija više svetlosti, kruna se širi i povećava se potencijal za formiranje novih pupoljaka cvetova, odnosno kasnije plodova“, dodaje Vladimir.
Orezivanjem se smanjuje količina zelene mase u korist rodnosti, ali se i biljka formira tako da krošnja bude jača i stabilnija, a plodovi sočniji i kvalitetniji. Posle rezidbe najvažnije je biljku dobro zaštiti.
„Postoje dva osnovna tipa zaštite voća kada završimo sa orezivanjem. Prva i osnovna je zimsko prskanje različitim pesticidima. Ukoliko se odlučimo za konvencionalne preparate, različita ulja ili smese koje se mogu dobiti i kombinacijom nekoliko različitih preparata, možemo uspešno izvršiti zimsko prskanje. Druga opcija su bakarni preparati, koji su takođe dobri“, zaključuje Milutinović.
Zahvaljujući orezivanju, voćke postaju stabilnije, vitalnije i otpornije na bolesti, a plodovi krupniji, kvalitetniji i sočniji.
Komentari