Promena klimatskih uslova, ranije kretanje ili čak kašnjenje vegatacije, mraz, velika količina padavina u poslednje dve decenije, značajno su uticali na proizvodnju voća. Samo na području Kolubarskog okruga, prema procenama stručnjaka za voćarstvo, kod svih voćnih vrsta došlo je do smanjenja prinosa za nekih 20 do 30 odsto. Ova godina se kažu ”pomerila” za 10 do 15 dana nego što je to uobičajeno, tako da i sama berba kasni.
Foto:AgromediaMraz uticao na potpuno desetkovanje kajsije
„Nemamo vegetaciju koja bi trebalo da teče i da za nekih dvadesetak dana uđemo u suvlji period, kao i da biljke početkom jula završe vegetaciju i polako pređu u novu reproduktivnu fazu. Kad god smo imali suvlji period, vreme koje nije uobičajeno za april i maj, to mora da se u narednoj godini odrazi na prinos i uopšte na samu pripremu biljke za narednu vegetaciju”, kaže Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
Milinković podseća da je Kolubarski okrug okružen planinama koje nisu visoke, ali je ta visina dovoljna da zadrži hladan vazduh u nižim slojevima, što dovodi do pojave mraza koji pravi probleme voćarima.
Ove godine vremenske neprilike, a najpre mraz, najviše se uticale na kajsiju, koje u kolubarskom kraju skoro da uopšte nema.
MOŽDA VAS ZANIMA
Čačanska lepotica je ipak dobro rodila, stenlej naročito stradala
Opstanak šljive zavisio je od sorte i vegetativne faze u kojoj se nalazio zasad, da li je u fazi otvorenog ili neotvorenog cveta, ili pak u fazi zametnutih plodića. Na području Valjeva, na 250 do 300 metara nadmorske visine, gde se nalazi najveći deo šljivika, rod je smanjen za nekih 20 do 25 odsto, i kada se uzmu u obzir zasadi koji se nedovoljno obrađuju sigurno će rod biti manji za nekih 30 odsto, smatra Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
„Čačanska lepotica je dobro rodila. Ona je malo ranije cvetala, izbegla je najveći mraz. Ponajviše je stradao stenlej, naročito u delu okruga koji ”gleda” u planine. U celoj Podgorini situacija sa ovom sortom šljive je jako šarena i mislim da je tu smanjenje prinosa 50 do 60 odsto. Veoma malo zasada imamo koji su rodili dobro, dok je situacija malo bolja u predelima prema planini Cer jer su ti zasadi bili zaštićeni od mraza”, kaže naš sagovornik.
Višnja je možda najbolje rodila ove godine jer je cvetala posle svih koštičavih vrsta. U zasadima trešnje rod se razlikuje u zavisnosti od sorte, a vremenske prilike su dovele do smanjenja rodnosti od čak 50 odsto, naročito kod sorti koje sazrevaju od sredine juna.
Optimistično je makar stanje u kupinjacima
„Malina je već počela da zameće plodove i prva berba se očekuje oko 20. juna. Kod nje će smanjenja prinosa biti zbog manjeg porasta rodnih grančica, jer smo u martu, aprilu i maju uz mraz imali naizmenično kretanje i stopiranje vegetacije. Bilo je čak i izmrzavanja glavnih rodnih pupoljaka iz kojih kreću rodne grančice. Teško je proceniti, ali će prinos sigurno biti manji za 30 do 40 odsto u odnosu na osam do 10 tona po hektaru koji donosi jedan malinjak”, rekao je Jovan Milinković.
Foto:AgromediaNaglašava da je optimistično što su kupinjaci u dobrom stanju. Kupina je izbegla sve vremenske neprilike, trenutno je u fazi cvetanja i zametanja plodova, i očekuje se prinos od nekih 15 tona po hektaru.
„Na voće je od početka godine najviše uticala temperaturna oscilacija. Imali smo temperaturne ekscese, tople pa hladne periode, uz dovoljno padavina na samom početku vegetacije. U ovom periodu ima dovoljno vlage u dubini i još uvek biljke ne osećaju sušu, ali je deficit za vodom u površinskom sloju zemljišta”, zaključio je Milinković.
Komentari