Pored proizvodnje jabuke, šljive, kruške i kajsije, na plantažama u kraljevačkom kraju poslednjih godina sve je zastupljenija višnja. Uz pomoć stručnjaka voćari su ovladali znanjem o gajenju ovog voća, počev od sadnje do zaštite, tako da su prinosi iz godine u godinu sve veći, a kvalitet plodova sve bolji.
Foto: Milanko DanilovićOdlične prinose ostvaruje i Dragan Baralić koji u svom zasadu u selu Lopatnica kod Kraljeva ima 500 stabala višnje sorte šumadinka i ove godine očekuje rekordan rod i dobru zaradu.
Na lepo uredjenom i odnegovanom zasadu višnje Dragana Baralića u Lopatnici kod Kraljeva zatekli smo četvoročlanu ekipu iskusnih rezača koju je vredni lopatnički voćar angažovao da orežu 500 stabala višnje šumadinke koje su zasađene pre četiri godine pod nadzorom dr Gorana Dugalića, profesora na Agronomskom fakultetu.
MOŽDA VAS ZANIMA
U rezidbi i Dragan ima solidno iskustvo ali je ipak odlučio da i ove godine svoj višnjar prepusti onima kojima je to struka i koji u tom poslu imaju zavidno znanje.
Osnovni principi rezidbe kod višnje poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica
,,Čuo sam za ovu ekipu rezača iz susednog sela Dedevci i nisam želeo da rizikujem i rezidbu obavim sam. Uložio sam podosta finansijskih sredstava u nabavku kvalitetnih sadnica, zemljište je pripremljeno na način kako struka nalaže, primenjujem sve mere zaštite i kad je tako onda nisam imao dilemu da rezidbu poverim znalcima u tom poslu.“, kaže Dragan.
Milan Simović je šef ekipe u kojoj su i njegovi zemljaci i komšije Zlatimir Obradović, Saša Bakračević i Milan Pilović, pravi majstori u rezidbi višnje ali i drugog voća po kojem je poznat ceo kraljevački kraj, posebno deo na padinama Jelice i Kotlenika.
,,Zimska rezidba se svodi na proređivanje krošnje i uklanjanje polomljenih, bolesnih i oštećenih grana. Ovakvom rezidbom pored podmađivanja sprečava se i ogoljavanje grana i unutrašnjost krune. Pored toga rezidbom se dobija i prosvetljivanje krošnje. Stručnjaci kažu da osnovni princip rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančice i siguran sam da mi to prepoznajemo i primenjujemo“, tvrdi Simović.
Vredna četvorka od ranog jutra do par sati iza podneva orezala je 500 stabala. Od njih je i njihov domaćin imao mogućnost da proširi svoje znanje koje će mu dobro doći da u slučaju zauzetosti profesionalnih rezača narednih godina sam obavi rezidbu.
,,U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok se izođene bujne grane i slabiji letorasti izbacuju iz osnove. Ostavlja se što veći broj umereno bujnih letorasta koji daju najkrupnije plodove“, dodaje Zlatimir Obradović, jedan od članova vredne ekipe rezača na plantaži Baralića.
Foto: Milanko DanilovićČekajući dobar rod ali i bolju cenu
Dragan Baralić očekuje da u četvrtoj godini njegov zasad ostvari dobar rod i konačno počne da mu se isplaćuje. Cenom višnje u prethodne tri godine nije bio zadovoljan ali nije ni odustao nadajući se boljoj ceni i uopšte položaju voćara u poljoprivredi u celini.
,,Cena od 30 do 50 dinara za kilogram višnje, koliko se kretala poslednjih godina, nije rentabilna. Ja se nadam da će ova godina biti povoljnija iako epidemiološka situacija u zemlji i svetu može da bude ograničavajući faktor za voćarstvo kao i za privredu u celini.“, kaže uzorni voćar iz Lopatnice.
On dodaje da se prema poslovima koje treba obaviti na plantaži odnosi odgovorno, kao da je pred voćarima najpovoljnija sezona, pri čemu prvenstveno misli na cenu i mimoilaženje vremenskih neprilika. Primeniće sve mere zaštite i obrade.
Baralićev višnjar ispunjava sve druge pretpostavke za optimalni rod i solidnu zaradu. Ostvaren je odgovarajući sastav zemljišta, ekspozicija terena, povoljno strujanje vazduha i drugi prirodni uslovi. Za sortu Šumadinka se opredelio zbog krupnoće plodova, prinosa i otpornosti na berbu i transport. Pošteno bi bilo, kako kaže, da blagodeti prirode, svoj i tuđi rad koji plaća, konačno i unovči posle nekoliko ,,posnih“ godina.
Komentari