U zoru 24. marta temperatura se u kraljevačkom kraju spustila i do -3 stepena što je bilo kobno za već procvetale kajsije, delimično i za rane sorte jagoda. Na plantaži kajsija Vladimira Stefanovića iz Bukovice kod Kraljeva, koji pod ovim voćem ima nešto više od jednog hektara, ovogodišnji prinos biće manji i do 90 odsto. Ovaj mladi i uspešni bukovički voćar, kao i njegove kolege, strepi i za višnje, trešnje, breskve, jagode i rane sorte šljive i kruške.
Za svega par sati, možda i manje, dvadesetpetogodišnji Vladimir Stefanović, jedan od najuspešnijih voćara u kraljevačkom kraju, ostao je bez celokupnog ovogodišnjeg roda kajsije.
„Čim se razdanilo otišao sam u voćnjak i mogao sam već na prvi pogled da zaključim da je mraz uništio celokupni ovogodišnji rod kajsije. Ako ga i bude biće to samo za domaćinstvo, za malo džema i po koji kilogram za rodbinu i prijatelje”, kaže Vladimir.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, šteta je ogromna, a očekivao je dobar rod, pristojnu cenu i zaradu.
„Mraz se nije naslućivao da bih preduzeo neke zaštitne mere. Inače, pod kajsijom imam nešto više od jednog hektara, primenjujem sve potrebne mere obrade i zaštite koje propisuju strčnjaci, ali viša sila je učinila svoje“, kazuje Vladimir.
Osim kajsija, mladi bukovički voćar gaji i drugo voće. Pod ranim sortama kruške je oko dva hektara, a na površinama od po 50 ari su jagode,višnje, šljive i trešnje. Na nešto više od četiri hektara su kasnije sorte jabuke i kruške.
„Plašim se novih i većih mrazeva koji mogu biti pogubni i po drugo voće. Ovakvi uslovi i hladan vetar su posebna opasnost, jer od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćkama mogu od mraza da stradaju cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Ostalo mi je samo da se nadam da će i mene i moje kolege zaobići nove nevolje“, dodaje Vladimir.
Mraz je uništio kajsije i u Lascu, Dedevcima, Pekčanici, Lopatnici, Vrdilima i drugim kraljevačkim selima.
Dejan Rakić iz Lasca procenuje da se sve okrenulo protiv voćara poslednjih godina. Jedne godine je imao problem sa otkupom, druge sa naplatom i niskim cenama i, kako sam kaže, ucenama od otkupljivača gotovo svake godine. Nekada im sav trud i ulaganja uništi grad, a evo sada i mraz je uzeo svoj danak.
„Imam zasade kajsija i bresaka u punoj snazi, kako voćari kažu, ali od ovogodišnjeg roda neću moći da pokrijem ni naftu za obradu“,ističe Dejan Rakić iz Lasca.
Kako zaštiti voćke od mraza?
„Zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše su poznate mere koje se preduzimaju protiv mraza.Takozvana temeraturna inverzija, koja se ostvaruje ogromnim ventilatorima i helikopterima, jeste najuspešnija mera ali ona je i najskuplja s obzirom na naše relativno male plantaže i zasade pod voćem. Zato bih preporučio ove druge dve-zadimljavanje i orošavanje”, preporučuje agronom Dragutin Jevtović.
Prema njegovim rečima, zadimljavanje povećava temeraturu za 0,5 do 1,5 stepeni što je često dovoljno. Može se sprovoditi na jednostavan način-paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materijala.
„I zaštita veštačkom kišom može da bude efikasan način zaštite gde se vrši pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, a do prestanka kritične temperature“, savetuje agronom Jevtović.
Komentari