U Kamenici je uspešno u upotrebi nesvakidašnji objekat Prve Poljoprivredne Socijalne Zadruge, koji bi mogao biti od velike koristi proizvođačima ovih krajeva na više načina.

“Dejane, iza tvojih leđa je nov objekat, koji služi za šta? Šta je tvoja ideja?”

-“Objekat je pre svega namenjen za proizvodnju sokova i džemova”

“I, kako je došlo do ideje?”

-“Pa, do ideje je došlo pre tri godine kada smo zajedno sa nemačkim GIZ-om razmatrali mogućnost za formiranje socijalnih zadruga. Napravili smo jedan demonstracioni objekat. Objekat je nastavljen od četiri kontejnera sklopljenih u jednu proizvodnu celinu sa sekundarnim krovom. Zamišljen je sa rampom za utovar ispred objekta, a iza objekta nalazila se jedna stara šupa koju smo preuredili u kancelarijski objekat”.

“I, sada, je l’ bilo teško uklopiti u postojeće dimenzije?”

-“U principu da, ne samo s tog aspekta. U selu ima puno objekata i ti objekti su prepoznati kao razvojni potencijal, međutim, problem je što većina tih objekata nije uslovna za modernu proizvodnju, tako da smo mi izračunali da je bolje da srušimo jedan taj stari objekat koji je tu bio, pa da napravimo nov, objekat od panela, u potpunosti prema standardima koji se zahtevaju”.

“E sad, jedna stvar je napraviti objekat, a druga stvar ideje je sirovina… Kakva je situacija ovde? Sirovine ima, pretpostavljam, u okolnoj prirodi na sve strane?”

-“Da, mi smo sada u nekadašnjem Kamenačko-matejevačkom vinogorju, ovaj, nažalost vinograda više nema, ali ima sve više voća. Tako da idejom formiranja jednog malog pogona u Kamenici možemo da otkupljujemo voće, pre svega”.

“E sada, tu postoje u prerađivačkoj industriji razne norme, standardi, koje si pretpostavljam, morao, sam da proučiš i je l’ ste uspeli na kraju da ih ispunite?”

-“Na sreću ih nisam sam proučavao, Tanja i ja smo ih proučavali, tako da smo praktično na našu ideju napravili objekat koji je po površini minimalan, ali zadovoljava sve uslove, kao što ste rekli. Ima i svlačionice i odvojene toalete. Gledano i po visini i po načinu održavanja zidova i sa onim holkerima dole, pri podu, maksimalno, izvučeni su posebno ulazi i izlazi, za ljude, gotovu robu, za sirovinu i za otpad”.

“E, to je bio jedan deo obaveza i posla. Drugi deo je bio i administrativni. Kakva je tu situacija bila? Da li je tu bilo nekih prepreka i velikih izazova?”

-“Pa, tu još uvek ima izazova. Nažalost, svi ti procesi idu vrlo sporo, administrativno su usporeni. Ovaj kovid nas je dosta usporio, da kompletno završimo tu neku “back up” priču sa svom dokumentacijom. Inače, objekat je testiran na provodljivost, na sve ono što treba na zaštiti na radu i zaštitu od požara. To smo završili”.

U planu je obuka mladih proizvođača

“I, kada očekujete da on uđe u proizvodni pogon i konkretno da, nastavi da se radi?”

-“Konkretno, ovaj proizvodni pogon nije samo namenjen za proizvodnju, već je i koncipiran za obuku mladih proizvođača tako da… Kao što ste vi došli, ja mislim da je nekih petnaestak grupa u zadnjih godinu dana bilo, od toga je možda formirano desetak zadruga. Mi ljudima pružamo mogućnost da se upoznaju sa opremom i procesima proizvodnje. Naročito za mlade ljude. To je naša socijalna misija, kao socijalne zadruge”.

“Da li ste zadovoljni odzivom, interesovanjem, odakle sve dolaze oni koji su zaintersovani da im prenesete vaše iskustvo?”

-“Pa, pre svega iz ovih pet upravnih okruga na jugu Srbije – Nišavski, Toplički, Jablanički, Pčinjski i Pirotski. Mnogi od njih koji se udružuju kao zadruge nemaju baš kompletnu predstavu oko toga šta zadrugarstvo jeste, pa tu zajedno sa Savezom zadružnim radimo i obuke vezane striktno za zadrugarstvo, a i obuke u proizvodnom pogonu, miks teorije i prakse da bi došli do što boljeg početnog znanja da uđu u avanturu zvanu proizvodnja u Srbiji”.

“E sada, ovako, moram da vas pitam i da li je bilo saradnje sa Ministarstvom za brigu o selu? Oni daju značajnu podršku osnivanju novih zadruga, a vi kao scoijalna zadruga, pretpostavljam da vas nema puno”.

-“Nema nas puno, nadam se da će biti mnogo više. Ministarstvo za brigu o selu je prvi put najavilo podršku i socijalnim zadrugama, što je od velikog značaja, jer njih ima mali broj na realne, socijalne potrebe na selu”.

“Gde vidite da su tržišta? Da li je domaće tržište dovoljno, ili razmišljate i o nekim stranim tržištima?”

-“U principu, domaće tržište je dovoljno, jer sve manje ljudi pravi zimnicu, sve manje ljudi je spremno da potroši mnogo vremena da bi proizvelo zdrav sok za dete i sebe, tako da, mislim da postoje velike prilike i na domaćem tržištu, a ko ispuni standard za inostranstvo, naravno i za izvoz”.

“Šta ljude najviše buni kada dođu da im prenesete iskustva? Šta im najviše nedostaje?”

-“Pa, osim početnog kapitala, što svima nedostaje, naročito ovde na jugu, nedostaju znanja, upravljačka znanja, menadžerska znanja, nedostaju i tehničko-tehnološka znanja za rukovanje opremom, za bezbedan način kretanja poslovanja unutar samog proizvodnog pogona. I to pokušavamo da nadomestimo probnim radom i praksom u samom pogonu”.

Sagovornik: Dejan Mitić, Kamenica