Šljivici u valjevskim selima i dalje su na prvom mestu po površinama koje zauzimaju. I pored toga što proizvođači često nisu zadovoljni njenom otkupnom cenom, ‘’kraljica voća’’ je popularna pošto na tržište može da ide kao sveža, suva ili prerađena u rakiju. Da je tako svedoči i broj podnetih i odobrenih zahteva za podsticaje radi nabavke voćnih sadnica, koje iz agrarnog budžeta daje grad Valjevo preko preduzeća ‘’Agrorazvoj – valjevske doline’’.
Proizvodnja šljive u valjevskom kraju – širenje zasada
Na porodičnom imanju u Goloj Glavi voćnjaci Miodraga Purića prostiru se na površini od četiri hektara. Dominira šljiva, sorta ‘’stenlej’’. Prošle godine podigao je mladi zasad, a za podsticaje pri kupovini 300 sadnica konkurisao je kod ‘’Agrorazvoja’’.
možda vas zanima
Imao je, kako kaže, nameru da posadi 50 ari, ali pošto je ostvario pravo na povrćaj novca u punom iznosu dokupio je još sadnica za hektar novog šljivika.
‘’Pošto je sin odlučio da se bavi voćarstvom rešio sam da proširim voćnjake. Posedujem mini sušaru, a najverovatnije ću nabaviti i protočnu. Ove godine sam osušio pet tona šljive, više nije moglo da se na ovoj maloj osuši, tako da nam je potrebna veća sušara.
Ove godine cena suve šljive je ispod očekivanja. Cena nije smela da ide ispod 35 dinara kilogram, veliki su rashodi, samo radniku za kupljenje plaćamo 12 dinara. Baš nije realno. Nema radne snage, i moraš da platiš. A, kada platiš, šta ostane, ni pola.
Berba šljiva 2024: posle oluja i GRADA, ovakva je računica!
Prošle godine sam dobijao jedan i po evro za kilogram, to je solidno, tako može da se radi’’, smatra Purić. Sa blizu jednog hektara Matija Selaković iz Sušice letos je ubrao devet i po tona maline.
Kakva je bila godina rodom je navodi zadovoljan, mada podseća, da je ova godina bila sušna, berača sve teže naći, te da ‘’cena nije neka, a treba mnogo bolja da bude kako bi imali račun da platimo radnika i nama da ostane nešto’’.
‘’Prošle godine sam kod ‘’Agrorazvoja’’ dobio podsticaje i posadio 2.300 sadnica, a prethodne oko 2.000. Zadovoljan što grad pomaže na ovaj način. Dobijao sam subvencije i za mehanicaziju, a za sadnice maline sam imao povraćaj novca u visini od 100 posto.
Neću odustati od malinarstva, jer planiram i u narednim godinama da proširujem zasade, ali i da stare obnavljam’’, veli ovaj mladi voćar.
Šljiva se i dalje sadi, pad interesovanja za malinu
Po podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, u poslednje tri godine 115 proizvođača iskoristilo je novčana sredstva za nabavku voćnih sadnica. Samo u ovoj godini na ovaj način nove zasade podiglo je 20 voćara.
‘’Obzirom da je kod podizanja zasada šljive uslov da minimalna površina bude 50 ari, za šta je potrebno 200 sadnica, mada je većina uzimala i 400, 500 sadnica, možemo da kažemo da je za tri godine podignuto oko 150 hektara voćnjaka.
Najviše se sadila šljiva, zatim malina, i nešto jezgrastog voća – orasi i leska, koje uglavnom sade oni koji se do sada nisu bavili voćarskom proizvodnjom. Kada je u pitanju šljiva to su proizvođači koji sade nove zasade, obnavljaju postojeće ili žele da povećaju površinu.
U odnosu na pre par godina došlo je do pada interesovanja za malinu, što je razumljivo obzirom na otkupnu cenu’’, kaže Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Po rečima Sovilja, savetodavca za voćarstvo, šljiva će se i dalje najviše saditi, s tim što se sortiment polako menja. Navodi da je ‘’stenlej’’ i dalje vodeća sorta po površinama na kojima se gaji, ali je procentulano intersovanje za nju daleko manje nego pre četiri, pet godina.
‘’Osim toga ova sorta već par godina ima najnižu cenu na tržištu što se tiče prodaje u svežem stanju, a mislim da će to u narednom periodu biti još drastičnije. Dosta proizvođača se interesuje za čačanske selekcije, kao što je ‘’čačanska rodna’’ ili ‘’čačanska lepotica’’, koje su ove godine postigle veću cenu na tržištu.
Sve više voćara želi da podigne zasade i sa sortom ‘’crvena ranka’’, či je plod ove godine dostigao cenu od 60 do 70 dinara za kilogram, što je tri puta veća cena u odnosu na ‘’stenlej’’, kaže Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Komentari