Poslednjih godina valjevski malinari u proseku po hektaru uberu do četiri tone crvenih plodova. Trend smanjenja prinosa ne samo u ovdašnjim malinjacima već i u drugim krajevima Srbije gde se ovo voće gaji, kako navode stručnjaci za voćarstvo, može se promeniti. U nastavku pročitajte na koji način.
Institut za voćarstvo u narednih godinu dana na teritoriji Valjeva, Ivanjice, Arilja i Kraljeva, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede realizuje projekat ”Unapređenje primarne proizvodnje maline kroz modifikaciju primenjenih agro i pomotehničkih mera u zasadima” a koji podrazumeva niz predavanja i pokazanih radionica na terenu.
Ovaj projekat ima za cilj da se modifikacijom agrotehničkih mera koje se primenjuju pospeši kondiciono i zdravstveno stanje malinjaka, da se poveća prinos i kvalitet ploda i da se na taj način unapredi proizvodnja maline.
“Poljoprivredni proizvođači od ovog projekta mogu očekivati odgovore na brojna pitanja, odnosno gde greše i na koji način mogu da reše probleme u svojim zasadima”, rekao je dr Darko Jevremović, vršilac dužnosti direktora Instituta za voćarstvo u Čačku.
Možda vas zanima
Besplatna analiza zemljišta
29/03/2018
Besplatno đubrivo kao pomoć malinarima
17/10/2018
Saveti struke su od ogromne važnosti
Struka navodi da grešaka ima u svim segmentima proizvodnje. Od nekontrolisane i najčešće prekomerne upotrebe mineralnih i folijarnih hraniva, nedostatka i pogrešne primene organskih đubriva, prilikom primene pesticida i herbicida, odabiranja neadekvatnih rodnih izdanaka, uklanjanja prve serije mladih izdanaka …
Na ove i druge propuste, ali i mere za unapređenje proizvodnje maline ukazano je tokom jedne od radionica, koja je organizovana u malinjaku Milorada Rankovića iz Donjih Leskovica kod Valjeva.
”Ovi saveti su od neprocenjive vrednosti, da nam ljudi od struke ukažu šta valja a šta ne valja. Ovaj malinjak je zahvaljujući sistemu za navodnjavanje u ovoj sušnoj godini dao fantastičan prinos, vagon maline po hektaru.”, navodi Ranković.
Kako je ovom prilikom istaknuto ”stanje u malinarstvu ali u voćarstvu Srbije se može jedino popraviti pravilnim radom, slušanjem struke i nauke”.
A da bi unapredili proizvodnju malinarima se između ostalog preporučuje da svake druge godine obavezno urade hemijske analize zemljišta, sprovode kalcizaciju, u zemljište unose organska đubriva, prihranu obavljaju u skladu sa kondicionim stanjem i stvarnim potrebama biljaka, vrše kontrolu formiranja nadzemnog prirasta, kontrolišu prisustvo bolesti i štetočina …
Srbija je lider u proizvodnji malina, ali je važno da tako i ostane
Srbija je u poslednjih 40, 50 godina lider u proizvodnji malina. Međutim, činjenica je da proizvođači nemaju odgovor na promenjive klimatske uslove, nove bolesti i štetočine.
“Prinos pada i proizvođači nisu upućeni u sve tehnološke operacije. I onda umesto da sa porodičnih imanja od 10 ari uberu 1.500 do 2.000 kilograma, ove godine su brali 300 – 400, u najboljem slučaju 700 do 800 kilograma. Cena je bila pristojna, ali nikakva visoka cena ne može nadoknaditi taj gubitak prinosa.”, istakao je dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
Cilj svega je da se ukaže na neke osnovne tehnološke operacije odnosno na neke greške koje i ne koštaju puno i ne traže puno dodatne radne snage. Ali mogu da preduprede stvari zbog kojih se gubi prinos i kvalitet.
Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”, koja je partner na projektu, nada se da će projekat imati primenu kroz proizvodnju sadnog materijala ali i edukaciju poljoprivrednih proizvođača na unapređenju malinarstva u valjevskom kraju.
Komentari