Na osnovu podataka Privredne komore Srbije, naša zemlja je u prvoj polovini ove godine izvezla na rusko tržište preko 470 miliona dolara robe, a najviše se izvozila sveža jabuka. Jedan od srpskih proizvođača jabuke za Rusiju je i Vladimir Pantelić (28) iz Blaznave kod Topole. Šumadijski kraj je već poznat po proizvodnji i izvozu voća za rusko tržište.
Vladimir ima 15 hektara pod višnjom, breskvom, kruškom i jabukom. U njegovoj proizvodnji zastupljene su sledeće sorte: greni smit, ajdared, zlatni delišes, red čif i u manjoj meri jonagold i jonagored. Postiže prinose od 40 do 50 tona po hektaru. Proizvodnja voća je već tradicionalan posao u njegovoj porodici, a to isto važi i za izvoz na strano tržište.
Možda vas zanima
„Oduvek smo sarađivali sa Rusima i izvozili na njihovo tržište, a ja sam od srednje škole radio trgovinu i izvoz. Prvo sam radio sa jednim prijateljem, a poslednjih pet godina radim samostalno“, kaže Vladimir.
Rusija je treći trgovinski partner Srbije, a ove godine povećan je izvoz mesa i jabuka za Rusiju. Upravo jabuku Rusi najviše uvoze iz naše zemlje, tačnije oko 29% samo u prošloj godini. Vladimir rusko tržište ocenjuje kao „10 puta jače od srpskog“ jer nema velikih oscilacija. Te oscilacije kod nas često su uzrokovane poljoprivrednom godinom i ponudom na tržištu. Vladimiru je samo od prolećnog mraza stradalo 70% roda voća, a najviše je stradala jabuka. Pitali smo ga da li je bilo dovoljnih količina za izvoz.
„Zbog smanjenog roda nismo imali dovoljne količine da ponudimo tržištu i to je bio najveći problem oko izvoza. Više niko ne radi sa pijacama, svi su prešli na markete, a oni traže veće količine koje su nama ove godine bile problem. Mi smo uspeli da se izborimo sa tim jer smo radili donedavno – nešto su bile naše jabuke, nešto smo otkupljivali, ali kupci su i dalje bili nezadovoljni tim količinama, jer oni traže jabuku do aprila meseca“, kaže Vladimir.
Inače, mediji su u septembru preneli da bi ruska fitosanitarna inspekcija mogla da ograniči izvoz voća iz Srbije jer je u poslednje vreme otkriveno više pošiljki zaraženog voća, međutim to je demantovalo Ministarstvo poljoprivrede. Takođe, problem vraćanja isporuka voća iz Rusije ponavljao se nekoliko puta tokom poslednjih godina.
„Ja nisam imao probleme oko vraćanja pošiljki, međutim, dao sam neku robu Delta Agraru, deo je bio vraćen iz marketa u Sankt Peterburgu, ne zbog lošeg kvaliteta, već zbog viška robe. Rusi nisu hteli da uzmu robu za koju nisu izvršili porudžbinu, a oni su izgleda slali kamione napamet. Srećom, ta roba nije bila vraćena za Srbiju, već poslata na ruske pijace za prodaju“, objašnjava voćar iz Blaznave.
Jabuka je voće čiji se plodovi najduže i najviše koriste u svežem stanju, zato je najtraženije voće na tržištu, a u svetskoj proizvodnji voća jabuka čini čak jednu trećinu. Zbog svega toga, jabuka je najrentabilnije voće, jer vrednost proizvodnje ove voćke po hektaru je 15 do 20 puta veća od proizvodnje kukuruza ili pšenice. Ipak, do zarade za šumadijske voćare i osiguranog mesta na ruskom tržištu, potrebno je proći kontrole i podneti obimnu papirologiju koja garantuje kvalitet i bezbednost te isporuke.
„Sada su troškovi izvoza, prevoza i rascarinjenja u Rusiji veći nego vrednost robe, a onda kada to stigne u markete i kada vam marketi izvrše reklamaciju, gubici su dvostruki u odnosu na koštanje. Nažalost, nama je svake godine sve gore. Nema nekog velikog prostora za zaradu kao što je nekad bilo, samo veliki rizik. Što se tiče papirologije, mnogo toga je izmenjeno u poslednjih šest meseci, jer je bilo problema sa izvozom za Rusiju, što zbog loših izvoznika, što zbog lošeg stava naše države jer mnoge stvari nisu propraćene i iskontrolisane. Rusi su sada pooštrili kontrole i naša roba ide preko tri granice“, objašnjava Vladimir.
Pored Kine, najvećeg svetskog proizvođača jabuke, koja ima učešće na ruskom tržištu i od kad se turska jabuka ponovo prodaje u Rusiji u sve većim količinama, mali izvoznici iz Srbije nemaju veliku perspektivu.
„Nastavićemo ovim da se bavimo jer naša proizvodnja nije jednogodišnja da bismo mogli odjednom da promenimo granu agrara. Jedino možemo da uskladimo troškove proizvodnje sa stanjem na tržištu, da bi ona bila profitabilnija. Trudićemo se da ‘izguramo’ što bolji kvaliet da bismo profit i ostvarili“, zaključuje Vladimir.
Čitava topolska opština u velikoj meri bavi se voćarstvom, a sve više poljoprivrednika je i osavremenilo svoju proizvodnju, kao što je Vladimir Pantelić iz Blaznave. Prednost naše jabuke u odnosu na tursku, poljsku ili čak kinesku je u visokom kvalitetu zbog idealne mikroklime, pozicije terena, sadržaja minerala u zemljištu i eko sredine. To će, prema rečima poljoprivrednika iz šumadijskog sela, biti glavni adut i za konkurenciju na ruskom i evropskom tržištu, ali i za potencijalnu ekspanziju ruske voćarske proizvodnje.
Sagovornik: Vladimir Pantelić iz Blaznave
Komentari