Na jugu Srbije uočene su posledice od mraza na svim voćnim vrstama. Međutim, jačina mraza bila je drugačija u različitim okruzima, pa su tako neke voćke stradale više, a neke manje. Pored posledica od mraza primećen je i veliki broj korova u voćnjacima. Na to su uticale česte padavine i nemogućnost ulaska mehanizacije u voćnjake.
Možda vas zanima
Posledice kasnog prolećnog mraza izražene su kod koštičavih voćnih vrsta prvenstveno kod kajsije gde su štete na mnogim lokalitetima i do 100%. Na lokalitetima gde se kajsija delimično održala (Čegar, Gornja Trnava, Malča…) primetno je opadanje dela roda, na plodovima su vidljivi tragovi mraza (rđasta prevlaka) što može umanjiti njihovu tržišnu vrednost.
Kod breskve nije bilo značajnijih posledica od mraza na onim lokalitetima gde se najviše gaji (Gornja Trnava i Matejevac), a tamo gde je bilo posledica ostale su samo kasne sorte nektarine (Hum). Kod šljive je uočen smanjen rod naročito kod čačanskih sorti i to tako što u prizemnom delu krošnje nema plodova dok ih delimično ima u vršnom delu. Ovo je izraženo u ataru sela Hum, Brenica i Kamenica kao i na nekim lokalitetima u Velepolju. Očekivani prinos kod šljive nakon mraza je oko 60-70%.
Na višnji nema velikih posledica od mraza, očekivani prinos je oko 80% . U atarima G. Trnave, Donjeg i Gornjeg Matejevca očekuje se pun rod. U nižim lokalitetima oko Nišave i Morave štete su i do 90% (Lalinac, Lalinske pojate…).
Primećena je pojava pegavosti lista (Blumeriella jaappi) koja zbog nestabilnog vremena može da se značajno proširi i nanese veliku štetu u narednoj godini. Pored pegavosti lišća primećeno je i prisustvo štetočine žilogriza, ali u manjoj meri nego prethodnih godina. Na to su uticala vlažna leta i jake zime prethodne dve godine. Preporuka je da se obrati pažnja na pegavost i nastavi tretiranje insekticidima protiv žilogriza u toku leta i jeseni.
Trešnja na nekim lokalitetima sa nižom nadmorskom visinom (Donja Trnava, Vrtište, Čamurlija, Matejevac) pretrpela je štete i do 100% dok je na ostalim lokalitetima prinos zadovoljavajući. Kao i kod višnje zbog nestabilnog vremena prinećena je pojava pegavosti lista. Preporuka je da se obrati pažnja na pojavu grinja i da se tretira protiv pegavosti. Kod jabuke nema posledica mraza, ali je izražena pojava čađave krastavosti.
Orah je na mnogim lokalitetima pretrpeo veliku štetu u vidu potpune ili delimične defolijacije i nedostatka roda. Takođe, na pojedinim lokalitetima mladi zasadi su potpuno izmrzli. Očekuje se umanjen prinos i do 70%. Kod ranih sorti jagode došlo je do izmrzavanja cvetova i deformiteta ploda. Takođe, usled nestabilnog vremena došlo je do pojave truleži i rod je umanjen oko 50%.
Vinova loza, takođe, pretrpela je značajnu štetu naročito mladi zasadi. Kod mladih zasada došlo je do izmrzavanja listova i lastara. Sada izbijaju novi listovi što znatno opterećuje mlade čokote. Skoro desetak posto je u potpunosti izmrzlo. Kod vinove loze očekuje se umanjen prinos oko 60%.
Da bi se ublažilo loše kondiciono stanje voća i štete izazvane mrazom u narednom periodu neophodno je obratiti pažnju na adekvatnu folijarnu prihranu i zaštitu od bolesti i štetočina.
| Atar sela | Šteta na voćnim vrstama |
| Hum, Brenica, Kamenica |
|
| Gornji i Donji Matejevac, Malča, Sićevo |
|
| Lalinac |
|
| Mramorski potok, Mramor |
|
| Sečanica, Supovac |
|
| Mezgraja, Vrtište, Donja Trnava |
|
| Gornja trnava, Velepolje |
|
Izvor: Uprava za poljoprivredu i razvoj sela, Grad Niš
Komentari