Jedan od najznačajnijih parazita maline u našoj zemlji je Didymella applanata, koja prouzrukuje ljubičastu pegavost lastara maline. Pupoljci na zaraženim lastarima neće se razvijati tokom proleća.
Možda vas zanima
Krajem juna i u julu mesecu se uočavaju prvi simptomi bolesti na lišću mladih jednogodišnjih izdanaka. Lišće nekrotira između nerava i to u vidu slova V, sa mrkožutim obodom oko pega. Obolelo lišće je nepravilnog oblika i prevremeno opada. Zaraza se sa lista kroz lisnu dršku širi na noduse.
Na zahvaćenim izdancima se pojavljuju tamne, kestenjaste pege, dužine 3-5 cm, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija, one se spajaju i na taj način može biti zahvaćen ceo izdanak. U jesen, pege se slabije primećuju zato što lastari postaju mrki jer se na njima formira stara kora. U toku zime, na izdancima se javljaju srebrnaste pege. Tokom proleća u okviru pega dolazi do nekroze, pucanja kore i njenog odvajanja. Na zaraženim lastarima u proleće pupoljci ne kreću.
Parazit prezimljava micelijom, piknidima i pseudotecijama na zaraženim lastarima. U vlažnim uslovima u proleće i leto gljiva stvara askospore i konidije koje vrše zarazu lišća mladih izdanaka.
Odmah posle berbe je neophodno ukloniti biljke koje su donele rod da se zaraza sa njih ne bi prenela na mlade lastare. Previše gusti, bujni i zakorovljeni zasadi su povoljniji za razvoj bolesti. Rezidbom treba obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, zbog boljeg protoka vazduha, samim tim se umanjuje pojava bolesti. Voditi računa o nabavci zdravstveno ispravnog sadnog materijala.
Preventivna zaštita se izvodi u fazi intenzivnog porasta izdanaka do početka cvetanja, primenom preparata na bazi bakra. Pred cvetanje i pred berbu primeniti fungicide na bazi azoksistrobina, i piraklostrobin sa boskalidom, ili fenheksamid.
Izvor: Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine
Autor: Dipl. inž. Mirjana Tojagić Milovanović PSS Sremska Mitrovica
Komentari