Poznato je da Osečina važi za prestonicu šljivarske proizvodnje u Zapadnoj Srbiji. Pored kvalitetne sveže i sušene šljive, ali i maline i kupine, ovdašnji meštani prepoznatljivi su i po prerađenim proizvodima od voća.
Prerada voća – porodični poduhvat
Da se ništa ne prepušta slučaju i da prerađen plod donosi znatno veću zaradu od onog prodatog u svežem stanju, svedoči i Kata Ilić iz Lopatnja. Već desetak godina uspešno se bavi preradom voća u sokove, slatka, likere i druge proizvode, u čemu joj pomažu suprug i svekrva.
Čitajte još i...
Da interesovanja ima svedoči i podatak da od prvog voća koje stigne za branje pa tokom godine proda nekoliko stotina tegli ovih slatkih proizvoda. Dosta mušterija, koje je sticala godinama, ima kaže u Valjevu i okolini, ali i Beogradu. Pojavi se na nekoliko ovdašnjih sajmova, što je navodi sasvim dovoljno.
”Kada sam počela bilo je tu malo i straha, kako će sve ići i da li će se proizvodi dopasti kupcima. Međutim, vremenom se stekne pouzdanje, ljudi te pohvale, što daje volju za dalji rad. Ja sam zadovoljna, ne očekujem previše, jer je ovo dodatni posao pored svega drugog na imanju.
U početku je bila dosta manja količina prerađenog voća i mnogo sam više eksperimentisala, ali se vremenom vidi šta se više traži. Pojedine proizvode, koji ne mogu dugo da stoje, sam izbacila iz proizvodnje, dok sam kod pojedinih povećavala količinu. Više se baziram na razne vrste likera, slatko od šumskih jagoda kojih je na početku bilo 50 tegli a sada proizvedem 500 tegli godišnje, ili pekmez bez šećera”, priča Kata Ilić.
Prerada voća kao izbor u teškim vremenima manjka zaposlenja
Proizvodnjom slatke i slane zimnice bavi se i Spomenka Dabetić iz Valjeva. Na ideju da se upusti u preradu voća i povrća došla je pre četiri godine, kada je ostala bez stalnog zaposlenja. Glavni proizvod, pored ostalih, je ajvar koji je prošle godine osvojio treće mesto na Festivalu zimnice u Koceljevi. Prodaja je, kaže bazirana po festivalima i sajmovima, a proizvode reklamira i putem društvenih mreža, što joj je trasiralo put na inostrano tržište.
”Kada se nešto voli onda nije teško. Neko ko kaže da je to teško i da ima puno posla, ja to ne vidim tako. U sezoni proizvodnje ajvara počinjem ujutru u šest i sve u noć do dva sata. Tako da moj radni dan traje po 20 sati. Nisam vodila preciznu evidenciju ali u ajvar preradim skoro dve tone paradajza i paprika. Inače, osim pečenja paprika, u čemu mi pomaže jedna žena, sve ostalo sama radim”, kaže Spomenka.
Inače, većina proizvođača koji se bave preradom voća i povrća kažu da bi im veća potražnja, ali i bolji uslovi na tržištu stvorili mogućnost za udruživanje i tada bi bili u prilici da šire proizvodnju i uz dobar marketing robu ponude i velikim trgovinama ili izvoze.
Komentari