Ukoliko se ostvare trenutne najave ove godine će kilogram ”crvenog zlata” u otkupu vredeti oko 300 dinara! Informacije sa terena govore da hladnjačari i otkupljivači proizvođačima već nude ugovore o otkupu ovogodišnjeg roda po pomenutoj ceni.
Foto:Agromedia
Slabiji rod u Čileu uzrokovao višu cenu?
MOŽDA VAS ZANIMA
Po rečima Jovana Milinkovića iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo” ovo je najviša ponuđena cena u protekle dve decenije, što je preko 2,5 evra i cena koja se ne uzima ni prilikom izrade kalkulacije za proizvodnju maline.
„Prema našim informacijama, sva malina roda 2020. godine je prodata, odnosno izvezena, i već prošle godine su napravljeni ugovori na osnovu kojih su se izvoznici obavezali da će ove godine kupcima isporučiti određenu količinu ovogodišnjeg roda. Na osnovu tih ugovora oni moraju da obezbede te količine i zbog toga je cena visoka, a čak se pominje da će biti i viša od 300 dinara, mada ona nema uporište u kalkulaciji cene proizvodnje jednog kilograma maline”, ocenjuje Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Objašnjava da je do rasta cene došlo zbog velike potražnje za malinom, na šta je uticao slabiji rod ovog voća u Čileu odakle određene količine neće stići na evropsko tržište. Kada se generalno pogleda, kaže Milinković, to je dobro, ali je kako ističe sigurno da će za cenu od 300 dinara otkupljivači insistirati na kvalitetu ploda.
I malinari se nadaju dobroj sezoni. Svi se slažu da je potrebna cena koja je stimulativna, koja će da pokriva troškove i sa kojom proizvođači mogu da zarade određenu količinu novca.
„Moji ukućani i ja radimo oko maline maksimalno koliko možemo ne razmišljajući puno o ceni. Rad je na nama, a cenu uvek drugi određuje. Raznih priča uvek bude početkom proleća. Ove godine krenulo se sa 250, 300 dinara za kilogram što je baš zadovoljavajuće. Prošle godine su se prognoze oko cene obistinile pa se nadam da će tako biti i ove“, kaže Marko Rakić, malinar iz sela Stubo kod Valjeva.
Viša cena će podići malinare iz dugogodišnje letargije
Kako je rekao, dosta malinjaka je pokrčeno ili su zasadi smanjeni tako da onaj ko nije odustao od proizvodnje možda ove godine prođe malo bolje nego prethodnih sezona.
Foto:Dejan Davidović
„Za mene je mnogo značajnije da nateramo proizvođače da proizvode kvalitetnu malinu, da još ozbiljnije obrađuju svoje zasade, u njih ulažu više i da napustimo koncept integralne proizvodnje u koji smo ušli stihijski, nepripremljeni. Ova godina bi trebala da bude prekretnica u proizvodnji. Verujem da će ova cena stimulativno uticati na proizvođače, da će ih podići iz dugogodišnje letargije, ali i da će da ustalasa samu proizvodnju, potražnju za sadnim materijalom i podizanjem novih zasada”, smatra Jovan Milinković.
U valjevskom kraju pod zasadima maline prostiru se na oko 1.500 hektara.
Komentari