Razgovarali smo sa Goranom Đurićem, proizvođačem borovnice koji nam je otkrio kako je od vođenja firme koja se bavi tehnikom i inženjeringom postao ozbiljan uzgajivač borovnice. Ovo su njegova iskustva vezana za uzgoj borovnice, koja će značiti svima onima koji razmišljaju da uđu u posao proizvodnje borovnice.
Goran Đurić se bavi tehnikom i inženjeringom preko 20 godina, a njegova firma postoji već punih 17 godina i vodeća je u ovom polju na celoj teritoriji jugoistočne Evrope.
„Zahvaljujući mom sinu Darku koji je student tehnike, treće godine mašinstva, odlučio sam da uđem u ovu investiciju, pre svega zato što je on zaljubljenih u prirodu, lov, ribolov i uopšte – u poljoprivrednu proizvodnju”, okrio nam je svoje motive Goran.
Možda vas zanima
Na svom putu izgradnje plantaže borovnice naišli su na puno nepoznanica. Kako nam je naš sagovornik objasnio, pre nego što su ušli u ovu priču, potrudili su se da obiđu što je više zasada pod ovom kulturom, i nažalost, naišli su na mnogo više loših priča i problema, nego na dobre priče. Međutim, to ih nije pokolebalo. Trudili su se da smanje rizik, da izbegnu loše stvari o kojima su im pričali drugi voćari, a da primene ono što je dobro.
Kako se dolazi do informacija za uzgoj borovnice?
Do informacija im nije bilo lako da dođu, prvenstveno jer uzgoj borovnica nema dugu tradiciju u Srbiji.
„Najstariji zasad koji smo obišli je star 6-7 godina. Nailazili smo na puno grešaka koje su ljudi radili, ali smo shvatili da su greške nastale zato što su se primenjivala polu-rešenja. Onda smo se dobro raspitali ko može da ponudi dobar rasad, dobru protivgradnu mrežu. Shvatili smo da je osnova – sistem za navodnjavanje i prihranu. Kada smo obišli sve plantaže i saznali šta je bilo potrebno, znali smo koje firme treba da angažujemo, odnosno da odaberemo proizvođače i ponuđače opreme”, objasnio nam je Goran.
Prema njegovim rečima, oni su potpuno iznenađeni rodom koji su dobili, jer su očekivali rod kao i kod drugih proizvođača. Iako još nisu završili prvi prolaz berbe, oni su već u prvoj godini prevazišli inicijalna očekivanja.
„U prvom prolazu imamo 900g po biljci. Koliko će biti do kraja – nemamo iskustva, ali kažu da bi trebalo da bude 1,5-1,6 kg po biljci”, kaže Goran.
Iz njegovog iskustva, sve što se čuje na tržištu, a tiče se investicije, treba uvećati za 50%. Kada čujete koliki su troškovi održavanja plantaže i to treba da uvećate za 50%. Svima onima, koji žele da započnu sa uzgojem borovnice, Goran poručuje da ovde nije reč o velikim parama koje mogu da se zarade brzo, ali to njima i nije cilj. Oni žele, pre svega, da uspostave kvalitetnu proizvodnju.
„Ne gledajući na troškove mi smo se fokusirali da imamo kvalitetan plod. Ovo je naša prva plantaža na 1,6 hektara, a ideja je da imamo 4 plantaže po 1,6 hektara i da u naredne tri godine to ostvarimo”, navodi Goran.
On je istakao da su tek sada videli, kada je u toku prva berba, koliko zapravo ima logističkih problema. Ideja je da idu deo po deo, da nauče na svojim greškama na ovoj prvoj plantaži, kako iste ne bi ponavljali na većim površinama.
Zasad se nalazi u blizini granice sa Rumunijom, u podnožju Vršačkog brda i dokaz je da borovnica može lepo da uspeva. Ovo je, takođe, i prvi zasad borovnice u Južnom Banatu. Nakon što su stanovnici videli da zasad lepo napreduje, još dva zasada su podignuta u ovom kraju.
Što se tiče cene, Goran nema pozitivno iskustvo. U preliminarnim dogovorima obećana cena je 6 i više evra, a kada dođe vreme otkupa cena iznenada padne. Prema njegovom mišljenju, upravo to je najveći problem u ovoj vrsti proizvodnje. Ipak, sa dobrim rodom, proizvodnja borovnica može da bude isplativ posao, a posebno kada je reč o borovnici ekstra kvaliteta, kao što je njegova.
Sagovornik: Goran Đurić
Komentari