Zasadi jabuka u selima u okolini Topole kod Kragujevca desetkovani su, a prizori su u najmanju ruku potresni. Ervinija amilovore, odnosno bakteriozna plamenjača, uništila je na stotine hektara jabučara u ovom kraju, koji čine 60 odsto od ukupnih zasada voća.
Možda vas zanima
U četiri sela topolske opštine zabeležen je izuzetno jak napad ove bolesti, protiv koje kod nas još uvek nema registrovanog leka. Osim direktne štete, odnosno gubitka očekivanog prinosa, ove godine na pojedinim parcelama jabuka će morati da se iskrči i zasadi nova. A to znači bar još tri do četiri godine čekanja do novih plodova.
Uzročnik ove bolesti je bakterija i ona je poznata već 200 godina. Prvi put se pojavila u SAD, zatim u Evropi, a na teritoriju bivše Jugoslavije prešla je 1989. godine. U Srbiji je prvi napad bakteriozne plamenjače zabeležen 1998. godine, zatim 2007. i oba puta to su bili blagi napadi. Reč je o cikličnoj bolesti koja posle napada miruje šest do sedam godina.
„Ove godine imamo izuzetno jak napad ervinije amilovore, jer su se poklopili uslovi za njeno stvaranje – visoke temperature u vreme cvetanja, vlažnost i grad. Prvo, u vreme cvetanja, kada bolest ulazi u biljku preko žiga tučka, imali smo izuzetno visoke temperature od 25 do čak 30 stepeni. A donji prag za pojavu ervinije je 16 stepeni.”
„Zatim, su došle obilne kiše, mada je za njen razvoj dovoljna i rosa. Potom smo imali i grad, koji je bio i okidač za ovako masovno oboljenje. Grad je napravio povrede na mladarima, i ona je kao veoma agresivna bakterija krenula brzo da se razvija. Izazvala je brzo i naglo sušenje grana“, kaže Verko Kačarević, inženjer zaštite bilja iz Vinče kod Topole.
Ove godine imamo izuzetno jak napad ervinije amilovore, jer su se poklopili uslovi za njeno stvaranje – visoke temperature u vreme cvetanja, vlažnost i grad.
Ervinija je u okolini Topole masovno zahvatila zasade jabuka u selima Plaskovac, Vinča, Blaznava i Masloševo. U Čačku su stradali zasadi jabuka u Zablaću, Lipnici i Viljuši. Glavni prenosioci bolesti su bili insekti.
„Pčele, koje su u to vreme obavljale oprašivanje i dolazile na zaražene biljke, prenosile su je dalje. Ali, ovu bolest prenose i mravi, lisne vaši, vetar, kišne kapi. Stradali su i mlađi i stariji zasadi. U mladim zasadima, starosti tri do četiri godine, bolest je najagresivnija. Bakterija je ušla u vodilicu i dovela do sušenja celog stabla. Kod starijih zasada bolest se nalazi na periferiji, nije ušla u deblje grane te će tu biti manje štete“, dodaje Verko Kačarević.
Kada je o zaštiti od bakteriozne plamenjače reč, Kačarević napominje da na našem tržištu nema registrovanih sredstava, osim bakarnih preparata, koji ne utiču na tok bolesti, već samo povećavaju otpornost biljke.
Ovu bolest prenose pčele, mravi, lisne vaši, vetar, kišne kapi.
„U uslovima ovako masovnog oboljenja, u starijim zasadima trebalo bi raditi sa bakarnim preparatima, ali u malim dozama. Od 500 do 600 grama po hektaru, jer te doze delom utiču na erviniju, ali ne prave problem na plodu. Jer kad bi se primenile propisane doze, dobili bismo šugave i mrežaste plodove koji ne bi imali upotrebnu vrednost.”
„U mladim zasadima gde je napravila veliku štetu i gde nema plodova koji mogu da se iskoriste, preporuka je da se prska bakarnim preparatima u propisanim dozama. Prednost treba dati preparatima na bazi bakar-hidroksida pošto su za nijansu mekši. Ali, ponavljam još jednom, i sve to kad se uradi, rezultati su ograničeni pri ovako jakom napadu ervinije“, kaže Kačarević.
Za razliku od Evrope, u SAD je registrovan streptomicin sulfat koji se primenjuje preventivno, u toku cvetanja. Međutim, kod nas ne postoji nijedan registrovani antibiotik. Kačarević dodaje da neki voćari na svoju ruku uglavnom koriste veterinarski streptomicin sulfat, koji kod nas nije dozvoljen.
Kako jabuke zaštititi od ervijine?
Stručnjaci preporučuju da se zaražene grane iseku i to dodatno još 30 do 40 centimetara u zdravo tkivo. Makaze moraju posle svakog reza da se dezinfikuju u varikini ili alkoholu od 90 procenata. Zaraženi materijal mora da se spakuje u džakove, iznese iz voćnjaka i obavezno spali. Po takozvanoj američkoj školi zaštite biljaka, u zasadima gde je izuzetno jak napad, preporuka je da se ne dira ništa i da se skidanje obavi u zimskom periodu od decembra kada su temperature u minusu.
Sagovornik:
Verko Kačarević, zaštitar
Foto: Biljana Nenković
Komentari