Iako je već dugo ustaljen naziv koji se kod nas često koristi – sibirska aronija, ova voćna vrsta poreklom je iz Severne Amerike. Biljka dostiže visinu do tri metra. Uspešno se gaji u regionima sa hladnom zimom i na plodnim zemljištima koja su dobro snabdevena vodom. Dugogodišnje iskustvo poljoprivrednih proizvođača pokazalo je da je aronija visokoprofitabilna voćna vrsta.
Sadnja aronije
U pogledu kvaliteta zemljišta, može da se gaji i na siromašnim zemljištima, ali ne i na kamenitim i glinovitim zemljištima. Najpogodnije vreme za sadnju aronije je svakako u proleće (mart-april) uz obaveznu instalaciju sistema za navodnjavanje u prvoj godini po sadnji. Ova voćna vrsta otporna je na pojavu kasnog prolećnog mraza, pa je zato redak slučaj izmrzavanja cvetnih pupoljaka tokom zime u zemljama severne Evrope.
Preporuka za gajenje odnosi se na sličnu tehnologiju koja se primenjuje kod gajenja kupine i borovnice. Nikako se ne može očekivati da će ova biljka sama da rađa svake godine, bez intenzivne agrotehnike i prepuštanja samostalnom rastu i rađanju.
Možda vas zanima
Rezidbu aronije je potrebno obaviti tokom perioda januar-mart, prilikom koje je potrebno odstraniti suve i oštećene grane, kao i grane koje negativno utiču na balansiran odnos rasta biljke. Za prinos kvalitetnih plodova neophodno je ostaviti isključivo snažne i zdrave mladare.
Prihrana aronije
Za uspešno gajenje aronije neophodno je navodnjavanje, i to naročito četiri nedelje pre berbe, odnosno u periodu od druge polovine jula kako bi se pre berbe mogli dobiti krupni sferični plodovi. Ishrana aronije je važna kao i kod ostalih voćnih vrsta. Spekulacije da je ona poludivlja voćna vrsta koja može da rađa i bez odgovarajuće agrotehnike apsolutno nisu tačne.
Ova biljka veoma dobro reaguje na dodavanje stajskog đubriva i humusa, dok su norme za mineralnim đubrivima kod aronije u punom plodnošenju po hektaru: 80-100 kg P2O5, 100-150 kg K2O i 150 kg azota. Prihranjivanje PK đubrivima treba obaviti u periodu novembar-februar, dok je preporuka da se aplikacija azotnih đubriva raspodeli na 2-4 obroka u periodu april-kraj juna, jednu polovinu treba dodati prihranom putem zemljišta, a drugu polovinu putem sistema za navodnjavanje.
Lekovita svojstva aronije
Savremen način života i potreba za zdravim načinom ishrane doveli su do potrebe za unosom sve veće količine svežeg voća. Primera radi, 100 grama svežih plodova aronije sadrži 18 grama ugljenih hidrata, 1,9 grama belančevina, 1,5 grama masti, polifenole, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, vitamin C, Vitamin E, Vitamin K, folnu kiselinu, kalijum, magnezijum, kalcijum, mangan, cink i gvožđe.
– Preporučena doza je 2×50 mililitara dnevno soka od aronije.
Konzumiranje plodova aronije može biti prevencija za mnoge bolesti. Plodovi sadrže mnogo biološki aktivnih sastojaka koji poseduju oksidativna svojstva, inhibitore procesa starenja i pojave malignih oboljenja. Takođe, preporuka je za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, bolesti jetre i pankreasa, te za uklanjanje napetosti i stresa.
Isplativost gajenja aronije
Dobra praksa poljoprivrednih proizvođača pokazala je da je aronija visokoprofitabilna voćna vrsta. Vrednost koju je do sada aronija postizala svakako je bila iznad svakog evropskog proseka. Ubedljivo najveći proizvođač aronije u Evropi je Poljska sa prosečnom proizvodnjom od oko 55.000 tona smrznute, te 5.000-6.000 tona soka od aronije godišnje.
Prosečna otkupna cena aronije već dugi niz godina u Poljskoj je ispod 0,5 evra po kilogramu. Jedina dobra sezona za hladnjače koje čuvaju aroniju u Poljskoj bila je 2010. godina kada se dogodila nuklearna nezgoda u Fukošimi (Japan), pa su se zbog prevencije od malignih oboljenja realizovale ogromne narudžbine ove voćne vrste za Japan. Tada je cena aronije iznosila čak 0,7-0,9 evra po kilogramu.
Nakon nezogde u Japanu, cena se stabilizovala na 0,15 do 0,3 evra po kilogramu uzrokujući povećanje zaliha uskladištene aronije u poljskim hladnjačama sa plodovima starim i preko pet godina, dok prerađivački kapaciteti koji koriste aroniju za dopunu soka od borovnice nemaju kapacitet da utroše ogromne količine zamrznute aronije u Poljskoj i ostatku Evrope.
Autor: Dalibor Panić, dipl. ing. voćarstva
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari