Jedna od agrotehničkih mera u savremenom voćarstvu koja je značajna za uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta jeste podsecanje korena voćki. Rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala, pa tako uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Kako ova mera daje rezultate, objasnila je za Agromediju Sanja Čokojević, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe Knjaževac.
Možda vas zanima
„Korenov sistem za sopstveni razvoj i proticanje fizioloških procesa dobija organske materije od nadzemnog dela – lista koji ih stvara fotosintezom. Dok su voćke mlade, korenov sistem se brzo razvija i u nadzemne delove biljke šalje dosta vode i mineralnih materija, što uslovljava bujan rast voćke. Kad voćka rodi, povećava se potrošnja organskih i mineralnih materija, pa za potrebe korena ostaje sve manje hranjivih materija. Tada koren stari i smanjuje se njegova apsorpciona moć, što umanjuje lisnu površinu stabla“, objašnjava Čokojevićeva.
Zimsko orezivanje voćaka u samo 3 koraka!
Pošto su plodovi najveći potrošači organske materije, rezidbom se smanjuje broj cvetnih pupoljaka, odnosno broj rodnih grana koje treba sačuvati toliko da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema hranljivim materijama. S druge strane, podsecanjem korena voćki reguliše se rodnost naročito bujnih sorti i to jabuka.
Posebno se ova mera usmerava na kontrolu bujnosti kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, poput fudži ili golden delišes, kako bi se smanjenjem bujnosti dodatno podstakle na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.
Pored smanjivanja alternativne rodnosti, rezidbom korena se utiče i na redovniju rodnost, stabilniji i bolji prinos, zatim omogućava se lakše usvajanje mineralnih materija koji su neophodne za rast biljke, intenzivan rast vlasastog korena i drugo. Podsecanje se obično izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost, odnosno krajem novembra ili februara.
Kako pravilno negovati stare zasade voća
„Možemo reći da imamo dva perioda obavljanja ove mere; između cvetanja pa do deset dana posle opadanja kruničnih listića i tada se obavlja sa obe strane reda voćki na rastojanju od 90 do 100 cm od debla. Drugi period je tokom mirovanja vegetacije, odnosno krajem zime i početkom proleća. Treba da se završi najkasnije nedelju dana pre početka cvetanja. Rastojanje podsecanja je 30 do 50 cm od debla. Što je vreme podsecanja bliže kretanju vegetacije, to je veći efekat na smanjenje bujnosti“, kaže Čokojević.
Najvažniji koraci pri orezivanju jabuke
Stručnjaci preporučuju da se rezidba obavlja jedne godine sa jedne strane, a druge godine sa druge i to na manjoj udaljenosti. Podsecanje sa obe strane u istoj godini se obavlja na većoj udaljenosti od debla, mada je ono retko jer se odražava jako na kvalitet plodova, a najviše na krupnoću.
„Za obavljanje rezidbe korena koristi se priključna mašina čiji je nož radno telo, a pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala. Nož može biti postavljen koso, pod uglom do 45 stepeni ili vertikalno“, navodi naša sagovornica.
Položaj voćnjaka: Parcele izložene vetru nepovoljne za gajenje voća
Ova agrotehnička mera karakteristična je za intenzivne zasade jabuke, gde je zemljište bogato humusom, pa koliko će rezidba korena imati efekat zavisi od bujnosti voćke, alternacije, tipa zemljišta i odnosa minerala u njemu i godišnjem rasporedu padavina, odnosno mogućnosti za navodnjavanjem.
„Loše sprovedena rezidba korena, sprovedena u pogrešno vreme ili prejako, može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast i veliki udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše“, upozorava ovaj stručnjak.
Komentari