Ko se odluči za bavljenje voćarstvom, u zavisnosti od toga da li se već bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ima svu potrebnu mehanizaciju ili samo poseduje zemljište, zatim o kom voću je reč i kakav zasad želi, podizanje jednog hektara voća može ga koštati od 1.500 pa čak i do 80.000 evra ukoliko je reč o savremenim voćnim zasadima.
Možda vas zanima
Tako će najmanje u novi voćnjak uložiti poljoprivrednici koji se već bave ovom proizvodnjom i žive na selu. Oni već poseduju potrebnu mehanizaciju, većina ih ima obezbeđeno stajsko đubrivo, a u ovom slučaju najveći trošak je kupovina sadnog materijala. Ukoliko se odluče za šljivu neophodno je da obezbede do 1.500 evra.
„Jednog poljoprivrednog proizvođača ne košta mnogo jer se podrazumeva da će on uraditi veći deo poslova. On će sa svojom mehanizacijom obaviti osnovnu i dopunsku orbradu zemljišta ili eventualno angažovati nekoga ko ima podrivač, jedino će platiti naftu. Sadni materijal sam nabavlja, ali za kalemove može dobiti povraćaj novca u visini od najmanje 50 procenata od cene jedne sadnice, to su podsticaji koje daje grad Valjevo“, kaže Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“.
„Pored toga od strane ministarstva poljoprivrede može dobiti subvencije za ograđivanje voćnjaka, sistem za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu. Za jedan hektar u zavisnosti od gustine sadnje potrebno je 400 do 500 sadnica. Cena jedne sadnice je 1,50 evra što je 600 do 750 evra. Za obradu zamljišta i naftu potrebno je još oko 200 evra. Stajnjak ima svoj, a za kupovinu drugih đubriva treba izdvojiti 400 do 500 evra. Uz to treba uračunati rad i obroke, što sve zajedno ne bi trebalo da košta više od oko 1.500 evra“, dodaje on.
Sa druge strane, ukoliko neko ne radi sam i ako su to ljudi koji u vlasništvu imaju samo parcele, a nemaju potrebnu mehanizaciju cena podizanja jednog hektara voćnjaka je znatno viša. U ovom slučaju podizanje zasada šljive na površini od jednog hektara može koštati i 5.000 evra.
„Sama obrada i priprema zemljišta, za sadnju jednog hektara voća košta oko hiljadu evra, koliko je potrebno za kupovinu đubriva. Za nabavku sadnog materijala treba 600 do 750 evra. Sam rad, odnosno sadnja po jednom jamiću se kreće od 80 evro centi do jednog evra u zavisnosti od izvođača radova, što ukupno iznosi 400 do 500 evra. Na ovaj način za podizanje jednog hektara šljive potrebno je imati 3.500 do 4.000 evra, a cifra može ići i do 5.000 evra što zavisi od toga da li je neophodno iskrčiti parcelu, da li je treba izravnjati, da li je spremnjena za sadnju ili mora da se kultiviše“, navodi Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i napominje da se i u ovom slučaju mogu koristiti podsticaji od strane ministarstva poljoprivrede.
Prema njegovim rečima ukoliko sadimo trešnju sa sistemom za navodnjavanje, protivrgardnim mrežama i mrežama za zaštitu od ptica ulaganja po hektaru dostižu iznos od 20.000 evra. Ako se govori o modernim zasadima odnosno mini projektima najviše košta podizanje zasada jabuke i borovnice.
Podizanje zasada jabuke sa kupovinom sadnica, sistemom protiv izmrzavanja, rasprskivačima, navodnjavanjem košta od 40.000 do 50.000 evra. Ukoliko se kopa bunar potrebno je izdvojiti još novca. I za podizanje jednog hektara borovnice potrebno od 40.000 do 50.000 evra, stim što se sada sadnica nalazi u saksiji pa tako dolazimo do iznosa koji se bliži i cifri od 80.000 evra jer je neophodno obezbediti supstrat, zaštitne mreže.
„Kada je reč o većim površinama onda se ulaganja drastično smanjuju. Kada se na velike površine,kao što je na primer deset hektara, postavlja protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje, ograda taj iznos se smanjuje u odnosu koliko to košta po jednom hektaru“, objašnjava naš sagovornik.
U valjevskom kraju sve je poplarnija vinova loza pa je u jedan hektar vinograda sa žicom, stubovima potrebno uložiti do 11.000 evra. Slično je i sa lešnikom. Ukoliko je ovu lešnik želi da gaji poljoprivredni proizvođač njega će podizanje jednog hektara koštati oko 7.000 evra, a ukoliko prozvođač poseduje samo parcelu ulaganja dostižu cifru od 10.000 evra, koliko košta i hektar pod jagodom.
Komentari