Stare sorte različitih voćnih kultura koje su ranije bile nezaobilazni stanovnik voćnjaka, danas su umnogome izgubile na značaju. Ako želite da posadite sadnicu dunje na svom imanju, a da pritom to bude stara sorta koja ima brojne pozitivne karakteristike, saznajte odlike ove dve sorte.
Leskovačka dunja
Ova sorta dunje krupnih plodova prvi put je uočena u okolini Leskovca, te je prema tog gradu i dobila ime. Međutim, leskovačka dunja se najviše gaji na prostoru Vojvodine kao i dolinama Južne, Zapadne i Velike Morave.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ova stara sorta sazreva u prvoj polovini oktobra. Težina ploda kreće se oko 300 grama. Plod je aromatičan, sočan i ima slatkasto – kiselkast ukus, meso je čvrsto, kompaktno. Ova sorta dobro rađa. Leskovačka dunja je karakteristična po izrazito žutoj (limun) boji u punom zrenju. Pokožica ploda je glatka. Ima bradavičasto ispupčenje kod peteljke koja je kratka i debela. Plod sadrži oko 14 posto suve materije.
Stablo leskovačke dunje ima okruglu krunu, bujno je ali kada prorodi bujnost opada, te se može okarakterisati kao sorta srednje bujnog stabla. Rađa najčešće na kratkim rodnim grančicama, grane se pod težinom plodova savijaju. List ove sorte je sitan, ovalnojajast. Oprašuje je druga stara sorta dunje – vranjska dunja.
Leskovačka dunja je tolerantna na mraz i sušu, ali ne i na napade štetočina (osetljiva na smotavac plodova).
Može dugo da se skladišti (do januara) i dobro podnosi transport. Leskovačka dunja je zbog svog oblika odlična za prerađivanje, te se od nje pravi rakija, džem, kompot.
Vranjska dunja
Ova sorta veoma krupnih plodova poznata je i pod nazivom Dunjac. Sazreva početkom oktobra.
Težina plodova se kreće od 500 grama do čak jednog kilograma. Zbog svoje težine plodovi su skloni opadanju. Vranjska dunja je karakteristična po plodovima kruškastog oblika koji su duži nego širi. Zlatno – žute su boje, dok je meso bledežute boje i slatkasto – kiselkastog ukusa, slabije sočno od leskovačke dunje. Ima veoma jak miris u punoj zrelosti. Peteljka ploda je kratka kao i kod leskovačke dunje, a najčešće je nagnuta u stranu.
Stablo je visine do 5 metara, na početku rodnosti je bujno, a kasnije bujnost opada. Lišće vranjske dunje je krupno, kao i plodovi, i eliptičnog oblika. Kada prorode grane vranjske dunje se zbog težine plodova povijaju od polovine u luk ka zemlji, međutim one ne pucaju. U pitanju je samoplodna sorta, kao što je gorenavedeno, oprašivač je za leskovačku dunju. Dugovečna je, opstaje i više od sedam decenija.
Osetljivija je na delovanje bolesti i štetočina u odnosu na prethodnu staru sortu. Koristi se za proizvodnju sokova, kompota, džemova, ali i u svežem stanju.
Komentari