Kada se na okućnici gaje voćke tada za ostale biljke ima malo prostora. A većina „paora hobista“ želi da proizvodi i sopstveno povrće, a okućnica nije ona prava ako se na njoj ne kočoperi po neki cvetić. I šta u takvoj situaciji raditi, da li se odreći povrća i cveća ili povaditi koju voćku? Ne mora ni jedno ni drugo.

Ove, samo na izgled nepremostive prepreke mogu da se izbegnu, da se na okućnici nađu i voćke i povrće i cveće pod uslovom da se niže biljke gaje ispod viših. U ovakvoj kombinaciji najvažnije je pravilno odabrati komšije jer, kada se poštuje njihova međusobna naklonost ili odbojnost, takav komšiluk može doneti obostranu korist.

Obostrano koristan suživot

Ispod krune robustnijih voćaka može da se poseju neke biljke koje će koristiti voćkama, a i same će od ove zajednice imati korist jer se voćke prihranjuju, zalivaju i u žarko leto im pružaju zaštitu od sunca. U divljini se za to pobrinula sama priroda. Pošto čovek nije priroda, valjalo bi prvo da upozna neke osobine budućih „sustanara“ kako bi lakše odabrao vrstu kojom će oplemeniti prostor ispod krune voćaka a njima pružiti zaštitu. Ako se prave biljke posade zajedno, poboljšava se njihov rast, kvalitet zemljišta i kontroliše brojnost insekata.

Tako su odavno poznate zajednice ovih cimera: Beli luk odbija lisne vaši, gusenice, grinje i japansku bubu. Posađen oko stabla breskve, on odbija insekte i sprečava kovrdžanje listova. Ukoliko se pak posadi oko stabla jabuke sprečiće krastavost. U mladom voćnjaku beli luk se smatra za veoma korisnog drugara jer privlači dobre insekte koji oprašuju voćke.

Luk vlašac je dobro saditi ispod jabuke jer se pokazao kao izvanredan repelent protiv lisnih vašiju i nematoda. Zajedno sa belim lukom, on je jedan od najpopularnijih repelenata za većinu najšetnijih insekata na jabukama. Gavez je višegodišnja zeljasta biljka i vrlo korisna u voćnjaku jer služi kao zamka za puževe.

Takođe, gavez usvaja i čuva fosfor, kalcijum i kalijum i pomaže zemljištu da zadrži vlagu i obogaćuje ga hranivima. Pored svega toga, od gaveza se može napraviti kvalitetan humus i organski insekticid. Lavanda odbija buve, krpelje i miševe. Posađena u blizini i ispod voćaka, ona će oterati napasnike, a privući korisne insekte.

Vratić je višegodišnja biljka, a posađena oko voćaka odbija insekte koji lete, kakvi su moljci, ali i mravi. Luči supstancu kojom „uspavljuje“ štetočine. On ima sposobnost i da zadržava kalijum u zemljištu i oplemenjuje ga azotom. Postoji još puno biljaka koje pomažu voćkama.

Tako recimo, kada se detelina poseje oko jabuka privući će predatore vunene vaši, dok će praziluk pobošljati rast voćaka. Moderna poljoprivreda se za uzgoj biljaka i kontrolu insekata uglavnom oslanja na hemikalije. Ali, bez obzira da li je u pitanju mali voćnjak ili samo okućnica s nekoliko različitih voćaka može da se iskoristi dobrobit udružene sadnje, kako bi se privukli korisni insekti i izbegla ili bar smanjila upotreba hemijskih preparata za zaštitu voćaka.

Prostor ispod voćaka se može i ulepšati

Da bi se odredile vrste biljaka koje će živeti u zajednici potrebno je prvo razmisliti o njihovoj kompatibilnosti i alelopatiji. Najjednostavniji prevod reči alelopatija je naučni pristup planiranju združene sadnje biljaka koje jedne drugima pomažu da se bolje razvijaju i plodonose. Veoma je važno prilikom izbora biljaka koje će se saditi ispod voćaka odabrati one koje ne štete voćkama. U suprotnom, „agresor“ će ih brzo oslabiti jer će od njih uzimati vodu i hranu a često izlučevinama korena polako ubijati voćke.

Ali, ne moraju se uvek ispod voćaka sejati ili saditi povrće ili lekovite biljke. Taj prostor mogu popuniti i cvetne vrste. Samo valja izabrati one koje uspevaju u polusenci. Pa tako recimo, ispod jabuke mogu se posejati ili rasaditi sve vrste astera, posaditi lukovice muskarija, poznatog i kao patuljasti zumbul.

Ovi veseli plavi cvetići uspešno rastu i cvetaju i ispod krune oraha. Bliže stablu jabuke mogu da se posade i narcisi i tulipani (lale). Oni cvetaju u rano proleće, kada se grane još nisu razlistale i stvorile senku. U unutrašnjosti kruga podnevne senke krune jabuke može da se posade lukovice amarilisa. To je višegodišnja biljka koja voli sunce, ali joj smeta ono žarko u podne. I eto idealnog mesta za ove prelepe cvetne lepotane.

Kod združenog uzgoja voćaka i zeljastih biljaka ispod njih, pažnju treba obratiti i na oblik i dubinu korena voćaka. Ispod voćaka koje imaju plitak i razgranat koren ne smeju se gajiti biljke koje imaju dubok koren. Ova „zabrana“ se do nekle može preskočiti ako se oko voćaka, nasipanjem plodne zemlje, poput banka, napravi kružna leja u kojoj će se gajiti kompatibilne biljke.

Tu se mogu gajiti krastavci, bundeva, tikvice, cvekla, patlidžan. Pod stablom jabuke mogu se gajiti ne samo cvetne vrste već i peršun, mirođija, i razne sorte zelene salate. Ali, ne zaboravite, ne smeju se sejati ili rasađivati beli kupus, šargarepa, žalfija i nana. Ove biljke ne podnose „voćni“ komšiluk.

Na malom prostoru, okućnici, kompatibilnost voćaka i biljaka koje se gaje u njihovoj senci ili neposredno izvan nje nije jedini problem koji se može rešiti samo dobrim poznavanjem osobina i zahteva najbližih komšija. Na takvom prostoru moraju se pažljivo birati i drvenaste komšije jer i među voćkama i šibljem takođe postoje vrste koje se dopunjuju, tek se trpe ili se slažu kao rogovi u vreći.

Višnje i trešnje imaju koren s velikim brojem sitnih, površinskih korenova. Ispod i okolo njih se zbog toga ne sme duboko kopati. Uz njih se ne sadi šiblje ili sitno, jagodasto voće, posebno ribizle i maline koje ne valja saditi ni u blizini jabuke. Trešnjama ne odgovara ni jako vlažno zemljište te se kod odabira vrste kojom će se popuniti prazan prostor bira ona kojoj ne treba puno vode. One su najbolje komšije s jagodama koje ih štite i od lisnih vašiju. Od voćaka najbolje komšije su im višnja i šljiva koje mogu da se sade na udaljenosti od četiri metra. Nešto dalje, na razmaku od pet-šest metara mogu da se ukorene jabuke.

Jabuka najgostoljubiviji domaćin

Kao domaćin prostora ispod krune, a za uzgoj zeljastih biljaka, najviše je ispitivana jabuka. Tako se ispod nje može posejati i lupina. To je veoma invazivna vrsta koja se sama rasejava i gde se jednom poseje raste godinama. Zbog toga treba ukloniti cvetove i ostaviti je da bude siderat jer aktivno nakuplja azot. U jesen je samo valja počupati i ostaviti kao malč.

Stablo jabuke će izgledati lepo kada ga okruži bujni tepih potočarke. Ona je dobar čistač zemljišta i služi kao živi malč, a odbija i stenice, lisne buve, štitastog moljca. Prostor ispod stabla jabuke može se oživeti i nevenom. Njegov koren luči supstancu koja deluje insekticidno i nematocidno a nadzemni deo s simpatičnim žutim i narandžastim cvetovima je lep ukras. Uz to, cvetovi se mogu ubrati, osušiti i koristiti za pripremu čajeva, tinktura, krema… Oni će privući i mnogobrojne korisne insekte, poput buba mara koje će uništiti lisne vaši.

Grašak i boranija, osim vigne, se mogu posejati u krugu ispod jabuke. Ove biljke sakupljaju azot a deluju i lepo, posebno kada se kanapom privežu za donje grane jabuka.

Mnogi baštovani prostor ispod krune jabuke koriste za proizvodnju krastavaca. Posebno ako su stabla starija i visoka a kruna voćke pravilno formirana. Proces „proizvodnje“ se dosta razlikuje od onog klasičnog. Na udaljenosti od jednog metra od debla se postave kofe bez dna, napune mešavinom zgorelog stajnjaka, treseta i peska i u njih posade krstavci. Kofe se redovno zalivaju a biljke se „vode“ uz kanap pričvršćen za grane.

Krstavcu su tu idealni uslovi za razvoj, odgovaraju mu i temperatura i vlažnost, nisu izloženi direktnom suncu u podne i plodovi su čisti. Kada dovoljno porastu biljke se same „brkovima“ pričvršćuju za grane. Dokazano je da se u polusenci formira više ženskih cvetova, posebno kada se prihranjuju “fermentiranom vodom”- nekoliko plesnivih parčadi hleba se potope u kanti vode, drži na suncu i kada se pojave mehurići, rastvor se dan-dva češće meša a zatim koristi za navodnjavanje krastavaca.

Bundeve i tikvice se takođe mogu posaditi ispod višeg stabla jabuke, a u „kućice“, napravljene kao kružni banak od mešavine stajnjaka, baštenske zemlje i strugotina listopadnog drveća , seju se naklijale semenke.
Vičniji voćari ispod stabala jabuka rasađuju odstranjene zaperke paradajza. Bez obzira da li će doneti rod, paradajz mirisom odbija moljca te tako štiti voće.

Prostor ispod krune jabuka je prijatan „dom“ za jagode, posebno šumske, koje su živi malč a daju ukusne i mirisne plodove. Da bi se uništile nematode i sprečila pojava truleži, između jagoda se, nasumično, posadi po koji čen belog luka.

Pravila sadnje

Kada se ispod voćaka sade neke druge biljke valja poštovati neka opšta pravila. Prostor bez biljnog pokrivača treba da bude kružnica poluprečnika 20 sm od korenovog vrata voćke. Zeleni pokrivač ne treba da bude gust jer se u njega mora ulaziti da se zalije, uništi korov, okopa…

Voćke se u toku vegetacije štite hemijskim preparatima i o tome treba voditi računa. Ako je reč o višnjama, trešnjama ili drugim vrstama koje se rano oberu, nema velikih ograničenja u izboru vrsta za zeleni pokrivač. Ali, kada su u pitanju jabuke, posebno pozne sorte, preporučljivo je da se tada taj prostor popuni cvetnim vrstama ili biljkama sideratima. Biljke sa jakim korenovim sistemom, kao i grmlje, ne mogu se saditi ispod stabla jabuke. Takođe, nije preporučljivo da se ispod jabuka sade nana, peršun, šargarepa, beli kupus, kao ni zimzeleni drvenasti pokrivači tla.

Ne postoji univerzalna lista vrsta koje bi jednako dobro rasle u senci stabala voćaka u svim delovima čak ni jednog istog područja. Svaki voćar pravi svoje ekološke „šeme“ na svojoj zemlji i uči se na uspesima i greškama. U nekim slučajevima, uspeh zavisi i od strukture zemljišta, oblika krune voćke, vremenskih prilika odnosno neprilika. Najbolje se eksperimentiše kada su voćke u prvoj godini. Tada se ispod svake gaji po nekoliko različitih zeljastih biljaka i beleže zapažanja koja će odrediti biljnu vrstu koja će se narednih godina gajiti ispod krune tih voćaka.