Za borovnicu kažu da je voće milenijuma. Nekoliko Šumadinaca odlučilo je da prati svetske trendove i zasadi upravo borovnicu, računajući da bi za nekoliko godina ona doživela pravu ekspanziju u ovom delu Srbije i postala brend ovog kraja, poznatog po šljivi, jabuci i vinovoj lozi. Da li će uspeti da parira malini koja je izvozni adut Srbije? I da li će „plavo zlato“ doživeti veći uspeh od ariljskog „crvenog zlata“ pokazaće vreme. Gajenje borovnice u Šumadiji, gde je nikada nije bilo, za sada je tek na početku.
U ovom momentu u Šumadiji ima ukupno 6 zasada na 5 hektara, ali ima još zainteresovanih odgajivača koji bi se oprobali u ovom poslu. Trenutna cena borovnice na tržištu je od 4 do 5 evra po kilogramu, no predviđanja su da bi njena cena mogla da dostigne i 8 evra. Cena ovog voća u SAD dostiže i 20 dolara po kilogramu.
Možda vas zanima
Sledeće godine u centralnoj Šumadiji očekuje se da će biti zasađeno 35.000 sadnica borovnice. Reč je o novih 8 zasada na oko 7 hektara.
Trenutna cena borovnice na tržištu je od 4 do 5 evra po kilogramu, no predviđanja su da bi njena cena mogla da dostigne i 8 evra.
„U momentu kada u Španiji prestaje sazrevanje borovnice, a u Poljskoj još nije počelo, Srbija upravo u tih 15 dana razlike može da se pojavi na tržištu. To je šansa koju treba iskoristiti. Šumadijska borovnica ima budućnost, ne samo zato što su klimatski uslovi i sastav zemljišta povoljni za njeno gajenje, već i zbog toga što se pojavila čitava plejada mladih odgajivača koji su spremni da uče“, kaže Violeta Petrović Luković, savetnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.
Borovnica u Šumadiji se za sada gaji uglavnom na banku. Jedna parcela je eksperimentalna i na njoj je borovnica u hidroponiji, odnosno u plastičnim vrećama, gde se kontroliše ambijent pogodan za borovnicu i pH na oko 4,5. Ulaganja za sadnice su od tri do pet hiljada evra po hektaru, dok bi dodatni trošak mogao da bude drenaža i popravljanje kiselosti zemljišta. U ovom kraju uglavnom se koriste sadnice iz Holandije, a prinos u punom rodu prelazi pet kilograma po biljci.
U momentu kada u Španiji prestaje sazrevanje borovnice, a u Poljskoj još nije počelo, Srbija upravo u tih 15 dana razlike može da se pojavi na tržištu.
Namera je jednog od odgajivača, Zorana Gvozdenovića iz Kragujevca, da uskoro osnuju i udruženje. On kaže da se naredne godine očekuje ukupan prinos od 150 do 200 tona borovnica u Šumadiji, te će odgajivačima biti potreban zajednički nastup na tržištu.
„Želimo da udruženi ostvarimo što bolju poziciju i u prodaji i u proizvodnji. Ujedno, namera je da usvojimo i Global Gap standard po kome se tačno zna na koji način se ona gaji i bere. Trenutno borovnica ima na 5 hektara, ali sledeće godine očekuje se 35.000 novih sadnica u ovom kraju, što uopšte nije zanemarljivo. Cilj nam je da ovo voće postane novi izvozni adut Srbije i uspešno parira Arilju i Ivanjici sa malinom“, kaže Gvozdenović.
Ukoliko se ostvare Gvozdenovićeve želje, proizvođačima bi mogla da se olakša nabavka sadnica, savladavanje gajenja ovog voća i, na kraju, podela troškova oko primene standarda.
Sagovornici:
Violeta Petrović Luković, savetnik u PSS Kragujevac
Zoran Gvozdenović, odgajivač borovnice
Foto: Biljana Nenković
Komentari