Malina se poslednjih nekoliko godina u valjevskim selima oko akumulacije „Stubo – Rovni“ uzgaja u kontrolisanim uslovima. Prema trenutnim podacima u jedanaest sela ovo voće se gaji na preko trista hektara u konvencionalnoj ali i po principima organske proizvodnje. Četvrta je godina kako Aleksandar Simić iz sela Brezovice i njegova porodica malinu gaje po organskim principima na površini od hektar i pedeset ari.
Možda vas zanima
„S obzirom na vremenske uslove ovogodišnji rod je solidan. Bilo je kiše, visokih temperature, a zbog naglih promena bilo i sušenja. Prinos će biti manji od uobičajenog, a trenutna cena organske maline je 190 dinara za kilogram. Da kažem da smo zadovoljni cenom, ali s obzirom da je ova proizvodnja malo drugačija u odnosu na konvncionalnu, prinosi su dosta mani pa bi samim tim i cena trebala da bude veća. Proizvodnja maline po organskim principima je dosta teža, jer se ne koriste mineralna đubriva kao što su NPK –a ili KAN, već isključivo đubriva na organskoj bazi. Organska đubriva ne mogu u velikoj meri da zamene na primer KAN jer on utiče na povećanje prinosa“, kaže Simić.
Sa površine od trideset ari Nedeljko Milutinović iz Brezovica prošle godine je ubrao blizu tri tone vilameta.
„Ne vidim perspektivu u proizvodnji maline iz razloga što najverovatnije klimatske promene utiču na rod, kvalitet i uopšte na gajenje ovog voća. Trenutnim kvalitetom plodova nisam baš zadovoljan. Za kilogram organske maline hladnjačari plaćaju 170 do 190 dinara. Mislim da je to mala cena za organsku proizvodnju s obzirom da se postižu manji prinosi. Trebalo bi da bude bar preko 200 dinara“, navodi Milutinović.
Zbog veće otkupne cene, koja se postiže ovim načinom gajenja voća, proizvođači iz Brezovica i drugih sela odlučili su da u saradnji sa Zemljoradničkom zadrugom „Brezovice – organik“ sertifikuju svoje voćnjake za gajenje po principima organske proizvodnje. Voće proizvedeno na sopstvenim gazdinstvima trenutno je preko Zadruge u Brezovicama odlučilo da plasira sedamdeset kooperanata, a biće sertifikovana proizvodnja maline na osamdeset hektara i po četrdeset hektara kupine i šljive.
„Ove godine zadruga nije vršila otkupa voća, ali se spremamo za narednu sezonu kada očekujemo sertifikat za inostrano tržište jer tako možemo da postignemo i višu cenu proizvoda. Podneli smo zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za skraćene konverzije na tri godine. Očekujemo da dobijemo sertifikat za prodaju voća proizvedenog po organskim principima na srpskom tržištu, a nakon toga da apliciramo za evropski sertifikat kako bi mogli organske proizvode da izvozimo u Evropu i Ameriku. Bez sertifikata za plasman voća na inostrano tržište nema profita“, kaže Budimir Simić, direktor Zemljoradničke zadruge „Brezovice – organik“.
Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da su kontrolisani uslovi proizvodnje maline nešto što je u početku bilo zanimljivo, međutim imamo određenih problema u proizvodnji. Osnovni problem je kako kaže u đubrenju, jer u toj kontrolisanoj proizvodnji smo uskraćeni za određenu količinu azotnih đubriva koja treba da se primenjuju baš onda kad je to najpotrebnije i najintenzivniji razvoj, odnosno u aprilu i maju, jer je azot nosilac prinosa.
„Ovde je to maksimalno redukovano i javlja se problem da malinjaci nisu u tako dobrom stanju i većina proizvođača razmišlja da se vrati na konvencionalni način proizvodnje. U Brezovicama su napravili dobar korak, objedinili su sedamdeset proizviođača da malinu gaje u kontrolisanim uslovima ali videćemo šta će se u skorijoj budućnosti raditi. Nama je prevashodni cilj da zadržimo proizvodnju maline na odrđenom nivou i sa određenim kvalitetom. U ovim uslovima trenutno nije baš tako dobra slika i videćemo kako da prevaziđemo taj problem. Možda preko nekih drugih organskih đubriva kao što su peletirana, koja ovdašnji proizvođači već koriste. Međutim, po meni osnovni problem je što u zemljštu nema dovoljno azotnih đubriva da bi malinjaci izgledali onako kako treba da izgledaju“, kaže Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Objašnjava da je malina veoma specifična biljka koja ima izdanke koji donose rod sa svojim rodnim grančicama i nove izdanke koji izlaze iz zemljišta i koji će u narednoj godini doneti rod i zato u zemljištu mora da bude dovoljno hrane da bi biljka mogla da donese dobre i kvalitetne plodove.
„Količina azota u zemljištu je u ozbiljnom opadanju i na tome se mora raditi, da vidimo koje su to optimalne količine koje moraju da se nađu u zemljištu i koliko je potrebno uložiti u ovu proizvodnju ma koliko to koštalo. Organske maline su skuplje od onih proizvedenih na konvencionalan način za nekih 50 dinara i pitanje je da li tih pedeset dinara može da nadoknadi smanjenje u prinosu i taj dodatni trošak koji mora da se uloži zbog ograničene količine đubriva“, smatra Milinković.
Od oko 11.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, koliko se nalazi u slivu oko jezera i hidroakumulacije „Stubo – Rovni“, blizu četristo hektara može biti iskorišćeno za porizvodnju organske hrane.
Komentari