I ova godina je pokazala da je, zbog dugih sušnih perioda tokom leta, navodnjavanje sve potrebnije. Međutim, statistički podaci pokazuju da je 2018. godine u Kolubarskom okrugu navodnjavano svega 3.311 hektar, što je 2,51% od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Evo kako je to uticalo na proizvodnju voća.

Blaga zima, prolećni mrazevi, kiša kada joj vreme nije, pa potom dugotrajna suša, značajno su ove godine smanjili prinose. Tako voćari, iako su zbog svega toga imali rekordne cene maline, kupine i šljive, treba da razmišljaju o tome kako da se uhvate u koštac sa promenom klime na našem području.

”Već sada, s obzirom na ostvaren profit ove sezone, proizvođači maline, kupine i šljive moraju početi da razmišljaju i ulažu u sisteme koji će zaštiti rod.’, kaže Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.

U januaru, kada je trebalo da bude najhladnije, imali smo mali broj dana sa niskim temperaturama. Biljke nisu prošle kroz takozvani “čili” period, zbog čega je došlo do nepravilnog formiranja cvetnih pupoljaka.

”Posledica je bilo otpadanje velikog broja cvetova kod jabuke, kruške, šljive i višnje.” , objašnjava Spasojević posledice nimalo uobičajenih ovogodišnjih vremenskih prilika.

Mrazevi nakon zime i velike kiše dodatno oštetili plodove

Kada se kalendarski završio zimski period, usledili su pozni mrazevi koji su, kako navodi, naneli štete svim kulturama, pogotovo u zasadima na malim nadmorskim visinama ili pored reka. Pocenjuje se da je najviše stradala kajsija koja je izmrzla od 60 do čak 90 procenat, a u fazi cvetanja izgubljeno je i 50 posto šljive i višnje.

”U proleće smo imali duži sušni period pogotovo u zapadnoj Srbiji, sa manjom količinom padavina u odnosu na prosek tog godišnjeg doba, koji nije odgovarao jagodičastim vrstama voća. Rezultat je bilo kašnjenje vegetacije, manje rodne grančice i manji prirast plodova.” – objašnjava Spasojević.

On dodaje da smo u drugoj polovini maja imali veću količinu kiše koja je najnegativnije uticala na trešnju. Ova kultura je zbog velike količine vode i pucanja pokožice, doživela katastrofu i po ceni i po kvalitetu roda. Gubici proizvođača su bili ogromni. Istakao je da je štetu pretrpela i jagoda, jer je u fazi pune berbe bila velika vlažnost vazduha što je dovelo do pojave truleži.

Navodnjavanje u Srbiji mora da bude na višem nivou

”U našoj zemlji se, po najnovijim statističkim podacima navodnjava svega 2,51 posto ukupnih poljoprivrednih površina. Zato nije čudo što je suša napravila značajne gubitke. Rod maline je bio manji od 30 do 50 procenata jer je zbog vrućine došlo do smanjenja plodova na grani. A kupina, koja ima jači korenov sistem i otpornije plodove, zabeležila je gubitak roda od 20 do 30 odsto.”, podseća naš sagovornik.

Spasojević kaže i da je rod šljive ostao prepolovljen zbog štete tokom cele godine, što je dovelo do smanjenja krupnoće ploda.