Vinogradarska breskva se najpre uzgajala kao pojedinačno stablo u vinogradima, otuda i naziv. U pitanju je domaća voćka u južnim krajevima poznata kao praska, a poznat je još i naziv šantelija. Predstavljamo vam pet činjenica o vinogradarskoj breskvi, a zbog nekih od njih ćete i vi sigurno poželeti da je „uselite“ u svoj voćnjak.
Foto:Pixabay1. Vinogradarska breskva pokazuje veliku tolerantnost na bolesti, među kojima je i najznačajnija – kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans). Takođe, pokazuje veliku dozu otpornosti na vlažna i teška zemljišta. Na alkalnim zemljištima je ipak moguća pojava hloroze, te ih je potrebno izbegavati. Zbog otpornosti na bolesti, pogodna je za organsku proizvodnju.
MOŽDA VAS ZANIMA
2. Sazreva u drugoj polovini avgusta ili početkom septembra. Pokožica plodova je žute nijanse, a trećina površine je crvenkasto, rumene boje. Meso plodova je slatko, veoma aromatično, čvrsto, izrazito je ukusno. Velika prednost vinogradarske breskve je upravo u tome što se plodovi mogu koristiti sveži, osušeni, mogu se prerađivati u slatko, kompot i rakiju, a džem od iste se smatra veoma kvalitetnim.
3. Vinogradarska breskva, kojoj inače pogoduju isti uslovi kada je količina u vode u pitanju kao i grožđu, veoma zadovoljavajuće rađa. Težina plodova je oko 150 grama, srednje su krupni. Ovoj domaćoj voćki potrebno je proređivanje.
4. Još jedan benefit je kompatabilnost sa velikim brojem sorti.
5. Šantelija je vezana i za jednu istorijsku priču. Naime, vezana je za Cersku bitku, važnu bitku u Prvom svetskom ratu. Srpski vojnik iz rova je krenuo da jede breskvu koja je bila dar od njegove devojke. Kada je zagrizao, biva ranjen i upada u rov. Nepojedena breskva ostala mu je u ustima, a kako je na istom mestu i bio sahranjen nakon četiri godine iz njegovog grla nikla je mlada breskva. I biljka i vojnikovi ostaci prebačeni su u Tekeriš.
Komentari