Zbog čitavog niza specifičnosti koje kruška zahteva za uspešan uzgoj, voćari smatraju gajenje ove voćne vrste kao plemenito zanimanje. Rezultat gajenja u višegodišnjem posmatranju često je finansijski negativan. Međutim, ukoliko odaberete dobru sortu kruške, možete povećati šanse za profit.
Izbor kruške povećava šansu za profit
Da bi gajenje kruške bilo profitabilno, prinos se mora podizati iznad 25 tona po hektaru svake godine i mora se odabrati adekvatna sorta koja ostvaruje bolju cenu na tržištu. Za referentno tržište, što se cene tiče, treba uzeti isključivo zemlje zapadne Evrope. Svaka voćarska proizvodnja u svetu ima određene specifičnosti kada su u pitanju izbori sorti za gajenje.
Povratite brzo uložena sredstva – sadite jagode!
Možda vas zanima
Karakteristike gajenja kruške svakako jesu te što u poslednjih 100 godina ima vrlo malo promena u pogledu sortimenta i ustaljenosti gajenja selekcionisanih sorti, te u pogledu regionalizacije gajenja pojedinih sorti.
Svaka voćarska zemlja ima svoje karakteristične sorte kruške: u Portugalu je više od 60% zasađene površine zauzima sorta roča, u Holandiji i Belgiji više od 2/3 zauzima sorta konferans, u Italija više od 50% zauzima sorta abate fetel (a čak 49% ukupne proizvodnje Italijani izvoze u Nemačku), dok na Novom Zelandu više od 50% zauzima sorta pakams trijumf.
Ograničenost rasprostranjenosti pojedinih sorti uslovljena je klimatskim uslovima (mogućnost pojave „suvog grada“, hladno proleće i rano cvetanje), a takođe zavisi i od tehnologije gajenja u određenom regionu. Akademska literatura iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka davala je preporuke isključivo na osnovu navika lokalnih potrošača, te termina dozrevanja koji bi odgovarao turističkoj poseti. Savremeni robni tokovi, te dostupnost svih voćnih vrsta tokom cele godine, marginalizuju bilo kakav lokalni aspekt, bar kada se radi o robnim proizvođačima.
Karmen
Sorta kruške nastala tokom selekcijskog projekta na Univerzitetu u Bolonji početkom 21. veka. Brza introdukcija sorte karmen nastala je, pre svega, zbog ranog dozrevanja i visokog potencijala rodnosti. Time je potisnula poziciju sorte butira (rana moretinijeva), sa značajno većim prinosom po jedinici površine.
Da li ćemo uskoro ostati bez nekih sorti crne ribizle?
Plod je krupan, sa oko 50% pokožice prekrivene dopunskim crvenilom. Prvih godina mladar je snažnog rasta, sve do ulaska u redovno plodonošenje. U početku traži intenzivan rad na formiranju dovoljnog broja rodnih nosača koji vrlo često diferenciraju mešovite pupoljke na jednogodišnjim mladarima.
Kao nedostatak karakteriše je bujan uspravan rast mladara, zatim osetljivost na bakteriozu Pseudomonas syringae. Pravilnom tehnologijom gajenja ove visokoproduktivne rane sorte moguće je održavanje prinosa na 25 do 30 tona po hektaru godišnje. S obzirom na snažan drugi talas rasta, neophodno je kontrolisati rast bioregulatorima u cilju redovne diferencijacije pupoljaka za narednu godinu.
Viljamovka
Stara sorta poreklom iz Velike Britanije, odomaćena kao standardna gajena osnovna sorta u zemljama bivše SFRJ. Zbog svojih besprekornih organoleptičkih karakteristika i mogućnosti rasprostranjene upotrebe, ima dominantan udeo u sortimentu. Dozreva od 10. do 20. avgusta u jeku plasmana sveže kruške. Može se skladištiti do marta naredne godine.
Ove biljne vrste nikada nemojte saditi zajedno
Viljamovka je srednje bujnog rasta, pogodna za gustu sadnju (više od 2.500 sadnica/ha) i kao takva omogućava visoke prinose po jedinici površine. Kao mali nedostatak može se navesti nedovoljna kompatibilnost (spojivost) sa podlogama dunje, te je za proizvode zasada potrebno gajiti kalemljenjem na interpodlozi sorti kaluđerka (Curato), čija dužina ne sme biti ispod 25 centimetara.
Abate fetel
Standardna italijanska sorta koja poslednjih godina ostvaruje najveću cenu na tržištu. Poseduje odličnu kompatibilnost sa podlogama dunje, a zbog specifičnog načina rezidbe, neophodno je planirati gajenje samo na kržljavim selekcijama dunje u sklopu ispod 1.2 metra rastojanja u rednom prostoru. Produkuje veliki broj uspravnih mladara, te je značajno osetljiva na pritisak kruškine buve.
Upotreba bioregulatora za stimulaciju partenokarpije omogućava bolje zametanje, smanjen procenat rđaste prevlake, te izduženost plodova, što je poželjno za ovu sortu. Dozreva dve do tri nedelje nakon sorte viljamovka, te je zbog neujednačenosti krupnoće plodova preporuka da se bere u minimalno tri ruke.
Xenia ili oksana
Novija nemačka sorta, poreklom iz Moldavije. Sorta u našim uslovima dozreva 10. do 20. septembra. S obzirom na period dozrevanja, te visok potencijal rodnosti, već potiskuje sortu konfernas u zapadnoj i severnoj Evropi.
Takođe, ima srednju kompatibilnost sa podlogama dunje te je preporuka saditi sadnice sa interpodlogom sorte gelrtova. Daje ujednačene plodove, te je mali procenat rđaste prevlake čak i u slučaju godine sa hladnim prolećem.
Tekst je orginalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari