Svake godine sa 200 stabala Milan Ćosić ubere između tri do pet tona plavih plodova ”čačanske rodne” i sav rod pretoči u rakiju. Gajenjem šljive i njenom preradom u rakiju počeo je da se bavi 1992. godine kada je kupio novi lampek. Pečenje rakije i dalje smatra hobijem iako je njegova rakija nagrađena srebrnom medaljom na Novosadskom sajmu.
Foto:Milan ĆosićNa dedovini u selu Babina Luka nadomak Valjeva podigao je zasad šljive na površini od oko 90 ari i priprema zemljište za sadnju još 100 stabala najverovatnije ”čačanske lepotice” ili starih sorti ”valjevke” i ”madžarke”.
Pečenje rakije je povod za druženje
„Ja sam amater u ovoj proizvodnji i ovo smatram hobijem, uživam u proizvodnji rakije. Možda je presudan momenat za odluku da se bavim proizvodnjom rakije bilo druženje sa prijateljima tokom pečenja iste. Uvek tu bude nekoliko drugara i pamte se doživljaji sa tih druženja koji se kasnije prepričavaju na raznim skupovima. Kada se počne sa tom proizvodnjom onda se i ulaže u voće da bi ono dalo što kvalitetniji krajnji proizvod’‘, kaže Ćosić.
Rakiju uglavnom prodaje poznanicima i prijateljima koji kako kaže znaju da je rakija dobra, što pokriva troškove održavanja voća i same prerade međutim još uvek nije razmišljao na temu širenja tržišta.
Hrast kitnjak najbolji materijal za rakijsku burad
I pored toga što ističe da se ovom proizvodnjom bavi iz hobija, o kvalitetu Ćosićevog proizvoda svedoče i nagrade sa nekoliko takmičenja, a poslednje je stiglo sa prošlogodišnjeg 87. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu – srebrna medalja za rakiju šljivovicu.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Novosadski sajam poljoprivrede je prestižni događaj na kom učestvuju brojni proizvođači i destilerije koje se bave ovom proizvodnjom. Velika je razlika između tih destilerija i mene koji na jednom običnom lampeku proizvodim rakiju. To je rakija iz 2016. godine, koja je odležala u hrastvom buretu. U pitanju je hrast kitnjak koji je najbolji za pravljenje buradi za odležavanje rakije“, navodi naš sagovornik.
Zreo plod i spori prepek tajne uspešnosti
Dodaje da ova proizvodnja zahteva dosta rada i ulaganja da bi se došlo do kvalitetnog krajnjeg proizvoda, od samog održavanja zasada, orezivanja sadnica, đubrenja, pa sve do toga da treba voditi računa o zrelosti voća, vremenu kada ga obrati, staviti na previranje.
Foto:Dejan Davidović„To su vrlo važni elementi u proizvodnji za dobijanje kvalitetne rakije. Preporuka proizvođačima rakije je da moraju obratiti pažnju na plod koji treba da bude zreo, sudovi u kojima se skladišti moraju da budu čisti, sam prepek mora ići polako. Ja izdvajam rakiju na nekih 67 stepeni“, ispričao nam je Milan Ćosić.
Kako kaže, kasnije se sa destilatom dovodi na određenu jačinu uz odležavanje u hrastovim buradima i to je pravi put do kvalitetne rakije. On još uvek nema mašinu za vađenje koštica i zato smatra da mu je to bio nedostatak za bolji plasman na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ali planira da je uskoro nabavi.
Komentari