Poljoprivredno gazdinstvo Rokvić na površini od 10 katastarskih jutara, to jest nepunih 6 hektara gaji Oblačinsku višnju. Njihove površine u Bačkom Dobrom Polju, nadomak Vrbasa, ranije su bile iskorišćene za uzgoj povrća, a Sekula Rokvić nam otkriva zašto su se okrenuli uzgoju ove kulture, ali i svoje iskustvo u preradi Oblačinske višnje.
Foto:Sekula Rokvić
Krompir, crni i beli luk nema ko da bere
Kako kaže Rokvić, izbor je pao na Oblačinsku višnju prvenstveno jer je u pitanju autohtona sorta u Srbiji, a drugi razlog je taj što može mašinski da se bere, nije potrebna radna snaga koju oni smatraju jednim od najvećih problema u poljoprivrednoj proizvodnji. Imamo, tvrdi, nedostatak radne snage, a naročito mlađih generacija koje napuštaju zemlju.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Mi smo se dugi niz godina bavili povrtarstvom ali usled nedostatka radne snage morali smo da pređemo na neku intenziviju biljnu vrstu za koju je potrebna manja radna snaga i kupili smo odmah tresač koji mašinski bere višnje. Crni luk je moja porodica gajila tri decenije, a gajili smo i beli luk, krompir i pasulj. Pasulj smo nastavili da uzgajamo pošto on sada može mašinski da se obere. Kada je u pitanju krompir, crni i beli luk da bi se uzela mehanizacija koja vadi te kulture iz zemlje, one moraju da se gaje na površini koja uključuje desetine hektara. Neisplativo je raditi svega par hektara pod povrćem a kupiti neku ozbiljnu mašinu jer ona u tom slučaju ne može da se otplati“, objašnjava Rokvić.
Prerada višanja mnogo isplativija od prodaje kao sirovine
Ovaj poljoprivredni proizvođač iz Bačke ističe da ako se radi od početka kako treba, pritom misleći na podrivanje, postavljanje ograde, bušenje bunara, navodnjavanje kap po kap, ulaganja u uzgoj Oblačinske višnje iznose nekih 10 000 evra po hektaru. Pritom uz tu cifru mora da se uloži i sopstveni rad, on sam buši rupe na parceli kako bi se smanjili troškovi. Ističe da je prerada višnje mnogo isplativnija nego kada se prodaje kao sirovina.
„Ova višnja se sad širi po Vojvodini, a nakupci čim imaju malo veću ponudu, trude se da obore cenu. Kada imaš jedan deo koji možeš da preradiš ne zavisiš toliko od njih, možeš da postigneš bolju cenu ako nisi primoran odmah da prodaš rod. Mi smo ove godine četvrtinu roda preradili, a ostalo smo prodali kao sirovinu“, navodi ovaj proizvođač i naglašava da su među kupcima naročito omiljeni njihovi liker i rakija od višnje.
Foto:Sekula Rokvić
Rod ove godine 9,1 kilogram višanja po stablu
Pored ovih proizvoda, njihovo gazdinstvo prerađuje plodove višnje i u džemove kojih imaju četiri vrste: bez šećera, sa šećerom, kandiranu višnju i mešanu sa čokoladom. U procesu proizvodnje im je i vino od višanja i kompot ali to još nisu pustili u prodaju jer prvo oni kao gazdinstvo moraju da ocene kvalitet proizvoda i daju najvišu ocenu.
Našeg sagovornika smo upitali koliko je zadovoljan ovogodišnjim rodom i cenom višnje.
Foto:Sekula Rokvić
„S obzirom da mi imamo mlad zasad višanja, višnja nam je u četvrtoj godini proizvodnje, ovo nam je prvi ekonomski rod. Imali smo 9,1 kilogram višanja po stablu i mi smo tim rodom zadovoljni. Dali smo maksimalno biljkama sve što im je bilo potrebno i ispunili sve zahteve oko đubrenja i navodnjavanja. Biljke su imale intenzivan porast od starta jer od prvog dana imamo navodnjavanje kap po kap“, rekao je Sekula Rokvić za AGROmedia portal.
Svoju višnju su prodavali po ceni od 45 dinara za kilogram. U pitanju je prva klasa višanja. Kaže da je ta cena problematična za one koji nemaju mašinsku berbu, odnosno da je takva proizvodnja neisplativa jer se učinak radnika oko branja plaća 30 dinara po kilogramu.
Komentari