I dok se mnogi poljoprivredni proizvođači odlučuju da gaje voće i kasnije ga plasiraju osušeno ili zamrznuto, potrebe evropskog pa i svetskog tržišta su malo drugačije. Naime, ono što prema rečima stručnjaka, Srbiji najviše nedostaje jeste proizvodnja jagodičastog i bobičastog voća za konzumaciju u svežem stanju.
Srbija ovog voća ima vrlo malo, objašnjava naša sagovornica dipl. inž. zaštite bilja Marija Kolundžija. Ona dodaje da tek u poslednjih godina se podižu zasadi borovnica za proizvodnju u svežem stanju, ali da je situacija sa malinom, kupinom i ribizlom veoma loša. Tržište Evrope i generalno svetsko tržište više traži jagodičasto i bobičasto voće za konzumaciju u svežem stanju.
Možda vas zanima
Kako ona preporučuje mnogi voćari bi trebalo da se okrenu ka tome. Takođe, još jedna bitan element koji strani proizvođači odavno rade, ali voćari u našoj zemlji to zanemaruju je ambalaža. Dakle, potrebno je raditi na posebnim pakovanjima za decu ili za jednu porodicu. Prema Mariji to je pravac u kome Srbija treba da napreduje.
Ipak, do promene impulsa na tržištu nije došlo samo kod ovih voćnih vrsta već i kod jabuke. Proizvodnja jabuka u Srbiji u poslednjih 10 godina značajno se povećala i unapredila. A paralelno s tim raste i broj plantaža jabuka u Rusiji, čije tržište smatramo jednim od najvećih za plasiranje ove voćke.
U Rusiji se poslednjih godina ubrzano dižu velike površine pod jabukom. Sa ovom promenom došlo je i do promene u potrebama ove zemlje za kupovinom jabuke iz drugih zemalja, pa samim tim i Srbije. Marija Kolundžija tvrdi da će se to tek menjati u budućnosti pa da naša zemlja mora da traži nova tržišta. A da bi smo svoju robu mogli da prilagodimo i Evropi i nekim drugim zemljama moramo da radimo na mnogim stvarima, a prvenstveno na ostacima pesticida u plodovima voća.
Za kvalitetan rod i uspeh na tržištu veoma je važno i pravilno gajenje voća od samog početka. Poslušajte šta je važno ove sezone i na šta bi trebalo obratiti pažnju.
Unazad par godina imali smo te neke skokove temeprature u januaru ali i u kasnijim mescima, gde je došlo do izmrzavanja kultura sa kratkim biološkim mirovanjem. Marija savetuje da ko nije završi sa rezidbom i krene sa zaštitom biljaka i ostalih operacija koje dolaze u toku vegetacije.
Sagovornica: dipl. inž. zaštite bilja Marija Kolundžija
Komentari