Kajsija je voćna kultura koja je mnogima omiljena u našoj zemlji, a proizvodi njene prerade – sokovi, džemovi, kompoti, slatka, rakije, rado se konzumiraju. A da li znate gde se nalazi najveća plantaža kajsija u Srbiji? Najveća površina pod kajsijom, koja se sastoji iz jednog dela (ne iz više parcela) nalazi se u Bačkoj Topoli. Prostire se na površini od 20 hektara i obuhvata 12 000 stabala kajsije. Nalazi se u vlasništu porodice Dobrković, a sa njenim članom Petrom smo razgovarali o njihovom zasadu.
Foto:Petar DobrkovićGaje 12 sorti kajsija
Petar Dobrković na pitanje zbog čega su se opredelili upravo za kajsiju odgovara da je to voćna kultura koju najviše voli i koja brzo dođe na rod kada se zasadi. Naime već u trećoj godini od sadnje, može dobro da se bere, što je važno jer je u pitanju velika investicija koja podrazumeva kupovinu zemlje, sadnica i drugog.
On govori da širom Srbije ima proizvođača koji uzgajaju kajsiju na većim površinama, ali oni imaju na jednom mestu hektar, na drugom pola hektara, na sledećem mestu 9 hektara, a niko nema u celini (iz jednog dela) toliki broj hektara pod kajsijom.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Gajim Novosadske 4 i 6 (NS – 4, NS – 6), Mađarsku najbolju, Segedinski mamut, imam sortu Ambroziju, Panoniju, Nju Džerzi 39, to je rana sorta koja u junu dolazi i tako dalje. Gajimo ukupno oko 12 vrsta“, rekao je Dobrković za AGROmedia portal.
Nakon berbe kajsija treba se reagovati odmah
Kako kaže, kajsija je specifična voćka, ona kada dođu plodovi brzo sazri. Kada krene berba, a to je obično oko 1. jula, i kada uberete plodove, oni poseduju malu moć da se sačuvaju ako se ne reaguje odmah.
„Ona odmah mora da se prerađuje, mora da se stavi u hladnjače, da bi joj se produžio rok trajanja. Kada se desi da u junu mesecu bude nevreme, a često se desi da bude jača kiša ili oluja, kada dođemo ujutro na plantažu nađemo po 100 tona roda kajsije na zemlji. Tada mi ne možemo da uđemo, taj rod prvo moramo da sklonimo i takva roba ide samo za industriju“, objašnjava naš sagovornik.
Foto:Petar DobrkovićNajbolja je cena konzumne kajsije
Pored prodaje konzumne kajsije u svežem stanju, snabdevaju i kupce koji seku plodove kajsije za kompote. Naime, ona se zamrzava i posle se dalje prerađuje za tu namenu. Takođe, bave se i proizvodnjom rakije.
„Svako područje ima svoju rakiju, a mi u Vojvodini volimo kajsiju. Svaka rakija je dobra ako se pravi od kvalitetnog voća. Ono što je specifično za kajsiju je njena vrlo prijatna aroma, zaista lepo miriše“, rekao je ovaj proizvođač iz Bačke.
On ističe da kajsiju najviše vole da prodaju kao konzumnu. Razlog leži u tome što kada prodaju kajsiju za preradu po ceni od preko 60 dinara po kilogramu, onda je to dobra prodaja, a konzumnu prodaju dosta skuplje, po 80 do 120,150 dinara za kilogram, zavisno od godine do godine. Rakija se, kaže, peče, kada je niska cena kajsije.
Foto:Petar DobrkovićRani mraz najveći problem u proizvodnji kajsija
Upitali smo ga i kakav mu je ovogodišnji rod i da li su vremenske neprilike uticale na njegov zasad.
„Bile su nepovoljne vremenske prilike ali mi smo ove godine imali preko 400 tona plodova. Branio sam zasad i sve sačuvao, imamo zalivni sistem pa suše nisu uticale na rod. Jedino što je problem sa kajsijom je taj mraz na kraju marta i tokom aprila, u vreme cvetanja. Pravilo je zato da se kajsije uvek sade na visini preko 150 metara ali i tamo ipak bude mraza“, rekao je Dobrković.
On dodaje da je područje gde se nalazi njihova plantaža idealno za gajenje kajsije. Razlog je taj što je to najmanje gradonosno područje. Kada je reč o spomenutom mrazu, kaže da sa njim imaju problem svi proizvođači kajsija i to svuda. Iz tog razloga proizvođači moraju uvek biti budni i reagovati na njih.
Komentari