Još pre nego što se obavi berba dunja, treba znati za šta će biti korišćenje. U zavisnosti od toga, drugačije će se organizovati berba, a pravovemeno ubiranje plodova je prvi korak ka zaštiti dunje u skladištima.
Plodovi dunje se beru od kraja septembra do kraja oktobra. Zrelost za konzumnu upotrebu ne dostižu na stablu već za 1-2 meseca po berbi.
Možda vas zanima
Plodovi dunje su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za dotičnu sortu, kad dobiju žućkastu ili žutu boju i kada se lako otkidaju od rodnih grančica. Plodovi dunje kao konzumno voće beru se u fiziološkoj zrelosti,a ako se beru za preradu onda se beru u punoj zrelosti.
Tavnički voćari nezadovoljni potražnjom i cenom dunje
Ako se plodovi dunje beru pre fiziološke zrelosti nastaju veliki gubici (do 1% dnevno), kvalitet je slabiji, plodovi se ne mogu dugo čuvati, a ako se čuvaju znatno je veći kalo (gubitak mase). Takođe i pri kasno ubranim plodovima štete mogu biti velike zbog prekomernog opadanja ploda i fizioloških bolesti.
Vreme berbe dunje najčešće se određuje po boji pokožice i lakoći odvajanja plodova od grana. Međutim može se odrediti i na osnovu broja dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti ploda, kao i lakoće skidanja malja sa ploda (sa zelenih plodova malje se teže skidaju).
Dunju treba brati po suvom i lepom vremenu od donjih grana i postepeno prelaziti na više, pri čemu se otpadanje plodova svodi na najmanju moguću meru. Berba se obavlja rukom tako što se plod obuhvati celom šakom, malo podigne i uvije i tako odvoji od grančice.
Svetlost ključna za proizvodnju dunje
Treba voditi računa da se plodovi beru pažljivo jer je dunja vrlo osetljiva na ubode i da se ne povređuju noktima, jer svaka ozleda na plodu predstavlja ulazna vrata izazivačima truljenja plodova, bez obzira na to gde će se čuvati. Pri berbi dunje treba voditi računa da se ne lome grančice koje nose plodove, jer se na njima formiraju rodni pupoljci za narednu godinu.
Dunje za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambalažu od drveta (holandeze) u kojima se plodovi slažu u jednom sloju. Plodovi za preradu mogu se prevoziti u rinfuznom stanju u boks paletama ili plastičnim jabučarima.
Plodovi dunje mogu se čuvati 3 meseca na 0-20 stepeni Celzijusovih i relativnoj vlažnosti vazduha od 90% uz predhodnu dobru zaštitu u voćnjaku i tretiranje plodova fungicidima pre unošenja u hlađeno skladište.
Imajući u vidu da se dunja bere kasno u oktobru mesecu kada su prošle visoke temperature, plodovi se mogu relativno dobro čuvati u dobro provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama do početka januara pa čak i do marta u zavisnosti od sorte.
Pravovremena berba je ključan faktor za sprečavanje mnogih oboljenja
U toku čuvanja dunje na plodovima se mogu javiti fiziološka i gljivična oboljenja. Od fizioloških oboljenja najčešće se javlja unutrašnje tamnjenje mesa koje se javlja najčešće posle 30 dana čuvanja, u delu ploda ispod pokožice u obliku dela prstena, poluprstena ili prstena različite širine.
U poodmakloj fazi cela površina poprečnog preseka je tamne boje, dok se na pokošici ne uočavaju nikakve promene. Pravovremena berba i što kraće čuvanje su prevencija ove fiziološke bolesti.
Fiziološka bolest koja nastaje u voćnjaku, ali se ispoljava tek u skladištu su gorke pege. Manifestuje se u vidu okruglastih, tamnozelenih, mrkih ređe do skoro crnih depresija na pokožici ploda koje su kadkad oivičene zelenom bojom. Ispod njih se nalaze nekrotirane parenhimske ćelije mesnatog dela ploda koje su sunđeraste, žilavije i zbijene strukture.
Kako ispeći kvalitetnu voćnu rakiju
Gorke pege se najčešće javljaju u predelu čašice i ne proširuju se. Kao osnovni uzrok pojavljivanja gorkih pega smatra se nedostatak kalcijuma u plodu. Poznato je da kalcijum dospeva u plod ksilemskim uzlaznim tokom te je snabdevenost ploda kalcijumom dobra ukoliko pritiče dovoljno vode i hranljivih materija za rast letorasta i razvoj ploda.
Deficit kalcijuma u plodu najčešće je izražen u sušnim godinama. Ukoliko se količina kalcijuma u plodu smanji ispod kritične granice propustljivost ćelijske membrane se povećava i magnezijum zamenjuje kalcijum u membrani, a deo kalcijuma se premešta u druge organe.
Usled navedenih poremećaja dolazi do odvajanja vode iz plodova, do velikih povećanja koncentracije kalijuma, magnezijuma i organskih kiselina, što dovodi do poremećaja ćelija i nastajanja nekrotičnih mesta, gorkog ukusa usled obilnog nagomilavanja magnezijum-sulfata.
Kitnjikez – najstariji vojvođanski slatkiš od dunja
Gorke pege se mogu izbeći pravilnom ishranom, ravnomernim snabdevanjem vodom, prskanjem sa kalcijum hloridom ili kalcijum nitratom u više navrata i pravovremenom berbom. Plodove treba brati u optimalnom stepenu zrelosti jer se na rano ubranim plodovima gorke pege znatno ranije i intenzivnije pojavljuju.
Posle berbe plodovima treba obezbediti optimalni režim čuvanja pri čemu posebno treba obratiti pažnju na vlažnost vazduha.
Plutaste pege su slične gorkim, javljaju se kao posledica napada virusa. Mogu se naći naposredno uz površinu pokožice i sloju 1-2 mm ispod nje. Pored toga dublje u mesu ploda može se sresti nekrotično tkivo koje podseća na gorke pege. Plodovi sa ovim oboljenjem su sitniji i deformisani.
Od gljivičnih oboljenja najčešća je meka trulež koja se najčešće javlja na potpuno zrelim plodovima. Kad se bolest razvije, ceo plod postaje vodenast, vrlo mekan i pri dodiru puca uz curenje soka. Ova bolest se može sprečiti pravovremenom berbom, pažljivim manipulisanjem plodovima i čuvanjem na odgovarajućoj temperaturi.
Autorka: Dipl.inž. Ivana Gligorijević
Izvor: PSSS
Komentari