Pre godinu dana kilogram kupina hladnjačari su u jeku berbe plaćali svega 30 dinara. Ta otkupna cena nije pokrivala ni troškove proizvodnje i berbe, zbog čega je prema procenama u kolubarskom kraju ostalo neobrano čak 40 odsto površina. Ove sezone beleži se manji rod, ali zato je cena premašila očekivanja proizvođača.
Foto:Dejan Davidović
Dobra cena kupine posle devet godina
Kupinar, Vladimir Vuković iz Miličinice kod Valjeva, kaže da bi proizvođači bili zadovoljni i sa 120 dinara, što je i bila početna cena, ali van svih očekivanja nakon dvadesetak dana otišla je na 300 dinara, da bi pred sam kraj berbe kupina proizvedena na konvencionalan način dostigla cenu od 330, a organska 345 dinara kilogram.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Zadnja dobra cena bila je 2012. godine, tako da devet godina nismo imali cenu koja je mogla da poklopi troškove proizvodnje, a kamoli da se nešto zaradi. Zato je u valjevskom kraju pokrčena polovina zasada, a na preostaloj površini je bila loša agrotehnika. Sledi nam ponovo velika potražnja za sadnim materijalom ove jeseni i nada da će sledeće godine kupina imati solidnu cenu bar 200 dinara, jer cena preko 300 dinara je nerealna”, rekao je Vuković.
Rod kupine smanjen do 30 posto, ali kvalitet plodova nije opao
Ova godina je bila izuzetno vremenski loša za poljoprivrednu proizvodnju a samim tim i za kupinu, kod koje je zbog suše rod smanjen za 20 do 30 odsto, objašnjava master inženjer voćarstva i vinogradarstva Nikola Spasojević, uz napomenu da zahvaljujući sušnom periodu kvalitet plodova nije opadao, nije bilo pojave botritisa kao ranijih godina, a smanjena je i upotreba pesticida.
„Rod kupine je ove godine bio u proseku 15 tona po hektaru što je zadovoljavajuće obzirom da smo imali sušni period i to u najkritičnijem delu, od cvetanja do kraja berbe”, kaže Spasojević.
Foto:Dejan Davidović
Veliko smanjenje površina pod kupinom u Kolubarskom okrugu
Navodi da su zbog niske otkupne cene u poslednjih nekoliko godina proizvođači imali gubitke, slabije su primenjivane agrotehničke mere, zbog čega je u Kolubarskom okrugu došlo do smanjenja površina pod kupinom za nekih 30 do 40 odsto.
„Za očekivati je bilo da ova godina donese boljitak što se tiče cene, koja će sigurno biti stimulativna za proizvođače ali i za one koji planiraju da podižu nove zasade. Mislim da će sigurno doći do povećanja površina pod kupinom u Srbiji ali u Kolubarskom okrugu, ali sa tim treba biti oprezan i posebnu pažnju obratiti na izbor sortimenta”, ocenjuje Spasojević, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi u Valjevu.
Foto:Dejan Davidović
Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu po godišnjoj proizvodnji kupine
Prema njegovim rečima procenjuje da Srbija može da izveze 20.000 do 25.000 tona, a ukoliko bi se premašila ta proizvodnja najpre bi došlo do opadanja kvaliteta, pojavili bi se viškovi, što bi kako ističe verovatno dovelo i do pada cene.
Spasojević podseća da je u valjevskom kraju i dalje vodeća sorta čačanska bestrna koja i u oskudnoj tehnologiji gajenja i slabijoj primeni agrotehničkih mera daje dobre prinose.
Inače, sa godišnjom proizvodnjom od 25.000 tona kupine, Srbija se nalazi na četvrtom mestu iza Sjedinjenih američkih država, Meksika i Kine. Kupina se u našoj zemlji gaji na oko 4.000 hektara, od čega samo u Kolubarskom okrugu na nešto više od 1.000 hektara.
Komentari