U mestu Ljutovo, nedaleko od Subotice, prošle nedelje posetili smo jedan moderan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju i po čemu se ovaj voćnjak razlikuje od ostalih u tom kraju razgovarali smo sa gospodinom Hrvojem Milunovićem.
Hrvoje Milunović, voćar iz Subotice, objasnio nam je na kom je razmaku vršena sadnja u ovom voćnjaku i pokazao kakvi su rezultati takozvanog razvođenja grana.
Možda vas zanima
„U ovom voćnjaku, osim ostalih voćnih vrsta, ima i 10 hektara pod šljivom. Odlučeno je da se posadi jedan intenzivan zasad šljive, u razmacima od 4×1,5 i 4×0,75 metara. Želja je bila da se u ovom zasadu dobije kvalitetna konzumna šljiva koja će se brati, pakovati i slati za izvoz. U tome smo, kako se već sada pokazalo, potpuno uspeli.“
„Princip ove sadnje jeste da je sve nadohvat ruke, da razmak sadnje i isključivo rodne grane omogućuju da se sve operacije u voćnjaku rade s nogu, bez lestvi i većih poteškoća. U zasadu, bez obzira na mraz i grad koji nas je zadesio, očekujemo rod od oko 3,5 vagona po hektaru.“
„Ovo je zasad koji je u petoj vegetaciji. Nedaleko odavde imamo i zasad sa dvostruko manjim razmakom i u njemu su rezultati još bolji. Naime, u njemu je možda broj plodova šljive po stablu mnogo manji, ali je zato prinos po hektaru mnogo veći. Inače, u ovakvim zasadima u prve dve godine vrši se razvođenje, što je i glavna mera u formiranju ovog uzgojnog oblika. Naime, grane se razvode nadole, odnosno direktno prema zemlji, i na taj način se obuzdava bujnost.“
„Takve grane brzo rađaju, pa već samo godinu dana nakon sadnje daju veoma dobar rod. Inače, posadili smo jednogodišnje sadnice, sa prevremenim granama koje smo razveli već u prvoj godini. U sledećoj godini smo već imali zadovoljavajući broj cvetova po stablu i veoma smo zadovoljni ovom sadnjom. Mislim da ćemo i ubuduće težiti manjim razmacima prilikom sadnje voćaka.“
Sve što niste znali o dženarici
„Inače, u delu našeg zasada posađena je i sorta čačanska rana. Za nju voćari obično kažu da nije previše rodna. Ja se sa tim ne bih složio. Mislim da baš uzgojni oblik o kojem sam govorio omogućava ovoj sorti da i ona bude visoko rodna. Dakle, poenta je u razvođenju, da ne postoje grane koje su starije od nekoliko godina te će one tako biti rodne.“
Sagovornik:
Hrvoje Milunović, voćar iz Subotice
Komentari