Vojvođanski proizvođači malina ovogodišnju berbu će završiti uglavnom bez ostvarene dobiti. Kako nam je kazao predsednik udruženja „Bačkopoljski malinari“ iz Bačkog Dobrog Polja Bojan Pejić, usled niske cene otkupa maline i slabog roda ove godine, teško je bilo pokriti i startno ulaganje s početka sezone a kamoli ostvariti planiranu zaradu.
Možda vas zanima
Ovaj malinar iz Južnobačkog okruga nam je objasnio kakva im je bila računica u sezoni kada im ni vremenski uslovi ni tržišna vrednost maline nisu išli na ruku.
Gajenje maline: Dobra priprema zemljišta povećava prinose
„Ako vas radnik košta 80-100 dinara po kilogramu, kad izračunate na kraju dana koliko je on ukupno ubrao u odnosu na ono što ga vi platite, i u odnosu na cenu maline, vi njemu date od 80-100 dinara po kilogramu a malinu prodate za 100 ili 120 dinara, gde ste vi onda u toj priči? Mi ne možemo ni troškove da pokrijemo. Dešavalo se da je radnik koštao i više od 100 dinara po kili u nekim izuzetnim situacijama ove godine, gde smo bukvalno bili u minusu na kraju dana“, ističe Pejić i naglašava da je cena otkupa u odnosu na protekle tri godine niža za oko 100 dinara po kilogramu a da su prinosi u ovoj sezoni za 60 procenata smanjeni.
Razlog niske cene otkupa koja je dogovorena pred sam početak sezone, predsednik udruženja malinara vidi u malom broju hladnjača koje su otkupljivale svežu malinu. Kako navodi, iako je na početku sezone nekoliko hladnjača radilo otkup, to nije bilo dovoljno za formiranje realne cene već je monopol učinio svoje te su svi držali istu nisku cenu. Upravo vlasnike hladnjača ovaj proizvođač vidi kao jedine koji su profitirali ove godine.
Crveno blago i u Vašem domu – kako da gajite maline!
„Tu je jedino profitirao otkupljivač koji je tu malu količinu otkupio, jer ko god da smrzne malinu po ovoj ceni i čeka izvoz po boljoj ceni to će ostvariti vrlo brzo. Kad je kupite za jedan euro, a smrznuta malina je sad 1,6-1,7 eura, to je nekih 200 dinara razlike, a ako je tek kupite za 100 dinara imate jasnu računicu. Hladničari u ovom momentu najviše zarađuju“, zaključuje Pejić.
Kako troškovi održavanja, koji podrazumevaju troškove sistema za navodnjavanje, nekoliko ciklusa đubrenja i tretmana zaštite, benzin za navodnjavanje, utrošene sate rada, staju proizvođače 40-50 dinara po kilogramu a radnici do 100 dinara, neka rentabilna cena za malinare bi bila od 150-180 dinara po kilogramu, kakva je bila prethodnih godina.
Malina polka – vraća vam investiciju već u prvoj godini!
Mnogi su nezadovoljni ovogodišnjim rodom i zaradom odustali od branja. Neki su svoje maline posekli a neki su ostavili da se osuše zajedno sa rodom. Ekonomska šteta koju su na taj način izazvali nije veća od one koju bi imali da su brali, smatra naš sagovornik.
„Šteta je u smislu obolenja, jer postoje bolesti koje nastaju tako što plod maline trune a ta trulež se proširi na izdanak pa se osuši ceo izdanak maline. Drugo, neke štetočine se nastane u malinjaku, pa prezime u zemlji, pa se u proleće aktiviraju i prave štetu sledeće godine, a neke bolesti i zaraze koje mogu da se donesu u malinjak su problem koji može da se pokaže kasnije. Manji je problem onoga ko je ušao u malinjak i pokosio sve do zemlje jer je ta malina u zemlji i ne može ništa da je napadne, ona se čuva“ ističe Pejić.
Na ovaj način mnogi odustaju od bavljenja ovom poljoprivrednom delatnošću a za one koji nastavljaju da uzgajaju poljoprivredne proizvode u planu je novi zakon po kojem se sezonski radnici na tim poslovima moraju prijavljivati, uz plaćeno penziono i zdravstveno osiguranje.
Predsednik udruženja malinara smatra da je to veoma korisna stvar i za poslodavca i za radnika ali napominje da će u slučaju malinara biti moguća samo ukoliko cena maline bude isplativa. U suprotnom, onaj kome se ne bude isplatilo da prijavljuje radnike neće ih ni zapošljavati, preći će na mašinsko branje a radnici će ostati bez dnevnica, zaključuje Pejić.
Upravo je kupovina mašinskog berača jedan od planova za narednu godinu kada su u pitanju bačkopoljski malinari. Kako nam priča predsednik njihovog udruženja, nakon ovakve sezone konkurisali su kod Skretarijata za poljoprivredu za kupovinu poljske mašine za branje malina, koja zamenjuje i do 50 radnika. Pored toga, u dugoročnom planu im je i izgradnja hladnjače koja bi im omogućila da smrzavaju malinu i čekaju bolju cenu.
U Bačkom Dobrom Polju je oko 150 hektara pod malinom a sorte koje se tamo uzgajaju su „Polana“ i „Polka“. Njihovo udruženje „Bačkopoljski malinari“, koje okuplja i malinare iz drugih mesta, prvo je udruženje osnovano na teritoriji Vojvodine i jedno je od najvećih u Srbiji sa preko 100 registrovanih članova.
Komentari