U mestu Deč, nedaleko od Pećinaca kod Rume, održan je skup jedne neobične grupe voćara – onih koji se bave proizvodnjom lešnika, ili su zainteresovani za taj posao. Domaćin je bila kompanija „Agro trust“, čija je osnovna delatnost gajenje drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća.
Željko Milićević, stručni saradnik za sadni materijal na plantaži lešnika u Deču, objasnio nam je zašto se organizuju ovakvi skupovi, koje se sorte gaje na njihovoj plantaži i kada je lešnik postao popularan u Srbiji.
Možda vas zanima
„Danas smo se po 12. put okupili na tradicionalnim Danima leske, gde pokušavamo da ljudima prenesemo naša iskustva u gajenju lešnika. Ono što se kod nas pokazalo nepraktičnim želimo da potencijalnim novopečenim leskarima prenesemo, da bi oni mogli da prevaziđu te dečje bolesti i da ne bi ponavljali neke greške koje smo mi pravili“, rekao je Željko.
„Sve nam više ljudi javlja da su nasledili neke stare leskare, pa ih onda upućujemo na to šta bi trebalo da rade bi ih osvežili i podmladili. Pokušavamo i da edukujemo ljude u tom pravcu traženja nekih subvencija kojima država može da pomogne proizvođačima leske, a o čemu se vrlo malo priča“, dodaje on.
Ovaj skup održan je na plantaži lešnika od 25 hektara. Veći deo zasada zauzimaju italijanske konditorske sorte, a manji deo domaće autohtone.
Istina je da bi lešnik trebalo da se gaji malo duže u odnosu na neke druge voćne vrste, ali ko čeka taj i dočeka!
„Ovde su zasađene sorte: tonda gentile delle langhe, tonda romana, digitoni, mortarela, uz neke autohtone sorte – rimski i istarski dugi, istarski okrugli, halski džin, romana, ludolf“, nabraja Milićević.
Odabir sortimenta je na vama i zavisi od toga da li vas interesuju industrijske ili stone sorte. Ipak, znajte da industrijski standard od 13-15 milimetara kalibraže jezgra najbolje prolazi na tržištu, najplaćeniji je i najtraženiji.
„Dok nisam počeo da se bavim lešnikom, gledao sam na to kao na nešto egzotično, kao nešto što dolazi sa strane, a nema ga kod nas. Kada sam krenuo da se ozbiljnije bavim ovim poslom, onda sam video da je lešnik u Srbiji zastupljen mnogo godina, samo što se o tome malo govorilo, pa mu se samim tim i malo pažnje posvećivalo“, kaže naš domaćin.
„Oni instituti koji su trebali da se bave time nisu to činili u obimu koliko se bave poslednjih desetak do 15 godina, kada je lešnik i doživeo ekspanziju. Sa dolaskom jedne velike konditorske kuće kod nas koja ima u planu da podigne nekoliko hiljada hektara leskara, sve se više ljudi okreće i ovoj voćnoj vrsti“, naglašava Željko.
Industrijski standard od 13-15 milimetara kalibraže jezgra najbolje prolazi na tržištu, najplaćeniji je i najtraženiji.
„Praćenje ljudi koji se ozbiljno bave gajenjem lešnika dovelo nas je do zaključka da jedno domaćinstvo, koje u svojoj blizini ima neku parcelu od 3 do 5 hektara, ima svakodnevnog posla, a lešnik svu tu pažnju i vreme koje mu je posvećeno velikodušno vraća, što je dovoljno za više nego pristojan život“, zaključuje on.
Na ovom skupu bilo je petnaestak voćara. Mnogi od njih su mladi ambiciozni ljudi, koji su odlučili da svoju budućnost osiguraju upravo sadnjom lešnika. Jedan takav je Petar Čičak iz Kaća.
„Video sam na internetu da se organizuju Dani lešnika i prošle godine sam bio na istoj manifestaciji, pa sam tada i podigao svoju plantažu lešnika od oko hektar i po, sa 950 sadnica. Zato sam ove godine došao, da bih proširio malo svoje znanje i saznao nešto novo o gajenju lešnika“, ističe Petar.
„Uvek se čuje nešto novo, da li od onih koji se bave gajenjem lešnika ili onih koji nam predaju. Na ovakva okupljanja dolazi sve više ljudi koji su započeli proizvodnju lešnika. Mislim da to može da bude profitabilno. Istina je da bi trebalo da se gaji malo duže u odnosu na neke druge voćne vrste, ali ko čeka taj i dočeka“, zaključuje on.
Sagovornici:
Željko Milićević, stručni saradnik za sadni materijal, plantaža lešnika u Deču
Petar Čičak, voćar iz Kaća
Komentari