Dok se proizvodnja maline odvija na nivou skoro cele Srbije, jedna zanemarena sorta voća polako uzima primat među mladim poljoprivrednicima. Iako višnja šumadinka ne dostiže svoj pun kapacitet roda tako brzo kao malina, proizvod je podjednako tražen na tržištu. Lakoća uzgajanja predstavlja veliku prednost ove voćke u odnosu na malinu.
Možda vas zanima
„Malinu, iskreno, nisam hteo da uzgajam zbog te masovne sadnje, a višnja mi se dopala pre svega zbog održavanja. Nije mnogo zahtevna, nema mnogo polivanja, otporna je na mrazeve itd. Napravio sam neku računicu i nadam se da će se isplatiti“, kaže Bojan Buđevac dodajući da veruje da će cena višnje šumadinke uskoro biti približna ceni maline.
Buđevac iz Banje kod Aranđelovca u februaru ove godine posadio je 900 sadnica višnje šumadinke na jednom hektaru. Inače, ovaj apsolvent na Višoj inženjerskoj školi na smeru zaštita od požara i spasavanje kaže da je u poljoprivredi video nešto više.
„Video sam da tu mogu da ostvarim duplu korist i u ovom poslu osećam se nekako slobodno. Sve u vezi sa poljoprivredom mi se dopalo, naročito to što zemljište mogu da iskoristim u najbolju moguću svrhu“, kaže Bojan.
Višnja šumadinka je domaća sorta, napravljena ukršanjem Hajmanove konzervne i kereške. Daje vrlo krupan plod, u proseku do 6 grama težine. Plodovi šumadinke sazrevaju početkom jula, odnosno dve nedelje nakon oblačinske, pa zbog toga spada u pozne sorte.
Kažu da je ova voćka otporna na sušu i mrazeve, ali i na mnoge bolesti koje inače napadaju višnju, pa je zbog toga primamljiva za uzgajanje. Sve njene nabrojane odlike potvrđuje i Zoran Ivošević iz zaselka Vranovo, nadomak sela Rajkovac. Pre šest godina je na nagovor profesora voćarstva iz Čačka posadio šumadinku i nije zažalio.
„Tada sam zasadio, kao uzorak, oko 100 sadnica na 10-15 ari placa. Zadovoljan sam ali nije otporna na mraz, kako kažu. Meni je 70 odsto skinuo aprilski mraz i posle toga grad“, objašnjava Zoran, dodajući da od kada je zasadio ovu sortu, mraz mu je tri godine uništavao plod.
Ono što je još odlika šumadinke jeste da je bujna, pa zahteva jaču ili „oštriju“ rezidbu kao za breskvu. U odnosu na oblačinsku, mesnatija je i manje rodi, ali je rod veći i nekad čak duplo skuplji. Prošle godine Ivoševićev voćnjak rodio je oko 600 kg šumadinke, koju je prodao po ceni od 140 dinara.
„Ja je pratim poslednjih 6 godina i cena nikad nije bila ispod evra, a pre dve godine se naplaćivala od 130 do 140 din za kilogram na osnovu kvaliteta. Cena je veća jer Rusi i ne pitaju, sve uzimaju“, hvali se Zoran.
Iako je ova višnja dobra za preradu, Zoran Ivošević, inače radnik elektrodistribucije, ne razmišlja o tome. S druge strane, Bojan već ima spreman projekat kojim će proširiti upotrebnu vrednost roda sa svojih sadnica.
„Već pravim jedan projekat koji će obuhvatiti preradu voća i na taj način sačuvaću proizvedeno. Na prerađivačku industriju sam se odlučio jer već imam neku svoju proizvodnju. Planiram da u ovu ideju uključim još neke prijatelje i članove svoje porodice“, entuzijastičan je Bojan.
Stručnjaci savetuju da je odabir podloge na koju će se kalemiti voćka važan prilikom podizanja višnjika, jer ga treba prilagoditi kvalitetu zemlje.
„Kad sam doneo odluku da posadim višnju, prvo sam uradio analizu zemljišta, a onda i sve agrotehničke mere; od dubinskog oranja, do obogaćivanja na osnovu analize“, navodi Bojan koji namerava da se drži saveta agronoma u čitavom procesu uzgajanja šumadinke.
S druge strane, Ivošević kaže da u njegovom slučaju nije bilo detaljne obrade.
„Ja sam slučajno uzeo da je uzgajam, bez mnogo ulaganja. Njeno stablo je odlično napredovalo, samo je bitno da zemljište nije kiselo“, kaže on.
Na pitanje da li je višnja šumadinka ozbiljna pretnja malini, potvrdno je odgovorio.
„Kako je krenulo, mislim da će ove godine da bude jača od maline, zbog vremena, cene i lakoće uzgajanja“, kaže naš sagovornik.
Komentari