Dragačevski kraj raspolaže izvanrednim prirodnim uslovima za voćarsku proizvodnju, što voćari obilato koriste poslednjih godina. U selima: Kaona, Milatovići, Guberevac, Goračići, Gornji i Donji Dubac sve su brojnije savremene plantaže sa zasadima jabuka, krušaka, breskve, nektarine, jagoda, kupina i drugog voća. Među najuspešnijima je Zoran Kaplarević iz Milatovića koji pod zasadima ima pet hektara raznog voća. Uprkos teškoćama koje prate voćarsku proizvodnju u Srbiji, ovaj vredni domaćin planira proširenje proizvodnje, znajući da samo kvalitetom može da opstane i na domaćem i, pre svega, na ruskom tržištu.
Iako još mlad Zoran Kaplarević iz dragačevskog sela Milatovići od poodavno uživa ugled dobrog voćara i seoskog domaćina. Odlučio se za voćarsku proizvodnju i njegove plantaže jabuka, breskve, nektarina, jagoda, višanja, trešanja i kupina liče na prava ogledna dobra kako treba planski, stručno i organizovano raditi i poštovati reč struke i nauke. Drugačije se ne može, kaže ovaj vredni dragačevski voćar, jer su zahtevi tržišta iz dana u dan sve rigorozniji i veći.
„Sad smo u punoj kampanji berbe kupine i breskve koje su dobro rodile i odličnog su kvaliteta. Kupine gajim na 30 ari i cena je 200 dinara za kilogram prve klase koja ide na rusko tržište. Sa tom cenom sam zadovoljan i povoljna je okolnost što najveće količine idu u izvoz, dok one nešto manjeg kvaliteta prodajemo na pijacama i našim hladnjačarima”, otkriva nam Zoran.
Možda vas zanima
Kako kaže, sa njima nisu zadovoljni, jer je berba u punom jeku a kod njih se cena još ne zna, što nije dobar odnos na kojem se može graditi poverenje i poslovnost.
„No, kažem, dobro je što moj proizvod ima dobru prođu na ruskom tržištu i nastojaćemo da kvaliteton tu i ostanemo“, kazuje Zoran.
Kod Kaplarevića je i berba breskve u toku. Zoran i supruga Marijana, desna ruka, kako sam ističe, u domaćinstvu, voćnjacima i svakom drugom seoskom poslu, kao i kćerke Anđela i Isidora su par dana u kupinjacima, pa se sele na plantažu breskve nastojeći da se berba obavi na vreme, kako bi voće u najboljem stanju stiglo na pijace u Kraljevu, Čačku, Nišu…
„Breskve gajim na 70 ari i njena cena na pijacama se kreće od 60 do 70 dinara u zavisnosti od ponude i mislimo da je to realna cena s obzirom na položaj našeg voćarstva koje ga prate, počev od neorganizovanog otkupa do izostanka subvencija i drugih podsticajnih mera od strane države”, kaže Zoranova supruga Marijana i dodaje: „Za nas je srećna okolnost što ne plaćamo radnu snagu, što naše kćerke žele i hoće da nam pomognu, tako da izbegavamo dodatne troškove.
Zoranove i Marijanine kćerke su za ponos i kao učenice i kao radnice na plantažama-Anđela je ekonomista, Isidora, učenica druge godine Poljoprivredne škole u Kraljevu i ona već, kako kaže, uspešno kombinuje očevo iskustvo i savete sa školskim znanjem na porodičnim plantažama voća u svojim Milatovićima.
„Svaki školski raspust i dane vikenda koristimo da pomognemo roditeljima i olakšamo im posao u meri koje nam dozvoljavaju obaveze u školi. Pored toga, volimo selo, uživamo u njegovim lepotama, ali i našim savršeno obrađenim plantažama, tako da nam taj rad dodje kao odmor i osveženje”, kaže Isidora.
Prema njenim rečima ulaže se veliki rad, ali ovde je i priroda bila izdašna prema ljudima koji vole i hoće da rade, posebno u voćarstvu.
„Na obrocima planine Jelice je optimalna nadmorska visina za voće, povoljno strujanje planinskog vazduha, dobar sastav zemljišta i natprosečan broj sunčanih dana u godini i te bladodeti treba iskoristiti. Moja porodica to radi na najbolji način“, priča Isidora poput nekog već iskusnog poljoprivrednog stručnjaka.
U domaćinstvu Kaplarevića je u toku zelena rezidba nektarine i sa njenom berbom krenuće se za 15-20 dana .Za Zorana, Marijanu, Ađelu i Isidoru produžiće se sezona velikog rada na šta se ne žale. Kad se posao završi bar će odisati zadovoljstvom i punim novčanikom, nada se Zoran, glava ove radne, čestite i ugledne dragačevske porodice.
Komentari